Уочи изрицања пресуде Насеру Орићу

Насер Орић је ухапшен 10. јуна 2015. године на граници Француске и Швајцарске по захтеву Србије која је потерницу за њим расписала 2014. године.

Неколико дана након хапшења Швајцарској је достављен формални захтев Србије за изручење. Међутим, захтев за изручење је поднело и Тужилаштво БиХ наводећи да против њега спроводи истрагу већ седам година.

Орић је изручен Босни и Херцеговини.

Тужилаштво БиХ је против Насера Орића и Сабахудина Мухића подигло оптужницу 27. августа 2015. године.

Према оптужници, Орић, тадашњи командант, и Мухић, припадник Армије БиХ, 1992. године су у местима Залазје, Лолићи и Куњерац, убили три заробљеника српске националности (Милутина Милошевића, Митра Савића и Слободана Илића).

Суд је потврдио оптужницу 9. септембра 2015. године. Председавајући судског већа у овом предмету је Шабан Максумић.

Тужилац Мирослав Јањић је на статусној конференцији изнео план извођења доказа.

Суђење је почело читањем оптужнице и изношењем уводних речи 26. јанура 2016. године. Јањић је тада навео да ће кривицу оптужених доказати испитивањем 31 сведока и улагањем 63 материјална доказа.

Према првој тачки оптужнице, Орић је 12. јула 1992. године убио заробљеника у селу Залазје тако што га је ударио ногом и убо ножем у пределу врата, што је за последицу имало смрт.

Тужилаштво је између осталог, као доказ уложило фотодокументацију Министарства унутрашњих послова Тузланског кантона од 16. фебруара 2011. године о обради посмртних остатака ексхумираних из села Залазје, а међу којима су и посмртни остаци Слободана Илића.

Уложени су и изводи из матичне књиге умрлих Слободана Илића, Милутина Милошевића и Митра Савића, као и приказ лица места који је урадила Државна агенција за истраге и заштиту (СИПА) 26. августа прошле године, где је био присутан и заштићени сведок О-1.

Судско веће је прихватило и неколико неспорних доказа, који се односе на ратну опасност, проглашење као и укидање ратног стања.

Завршну реч Тужилаштво је изнело 26. августа 2017. када је затражило да Орић и Мухић буду кажњени у складу са законом. У завршној речи тужилац Јањић највише се позивао на исказе заштићеног сведока О-1, који је казао да је био сведок убиства Слободана Илића.

Одбране Орића и Мухића су у завршним речима 12. септембра затражиле ослобађање својих брањеника.

Орићева бранитељка Лејла Човић је истакла да је О-1 вишеструко осуђивана особа, за којом је расписана потерница због избегавања појављивања на суду.

Насер Орић је, иначе, у Хашком трибуналу био оптужен за злочине почињене на подручју Сребренице и околних села у од децембра 1992. до марта 1993. године. Првостепено је осуђен на две године затвoра 2006. године, али је Апелационо веће 2008. године ослободило Орића налазећи да првостепено веће није имало све неопходне доказе да Орић буде осуђен по командној одговорности.

У својој одлуци Апелационо веће је закључило, као и првостепено, да нема сумње да су тешки злочини почињени над Србима у Сребреници у периоду од септембра 1992. до марта 1993. године.

Од страдања Срба у средњем Подрињу прошло је 25 година, а симбол тог страдања постао је напад на Залазје, изведен на Петровдан 1992. године.

Овде можете погледати документарни филм РТС-а "Злочин без казне", о злочину за који је оптужен Насер Орић.