Страдање Срба у Подрињу – Правда за Слободана

На данашњи дан, пре 24 годинe, извршен је злочин над Србима за који још увек нико није судски одговарао. Напад на село Залазје, који је изведен на Петровдан 1992. године, постао је синоним страдања Срба у средњем Подрињу. Тада су на бруталан начин убијени заробљени српски војници чији су остаци пронађени 2010. године у масовној гробници на ђубришту у околини Сребренице.

Број страдалих и убијених Срба

Током ратних сукоба у средњем Подрињу, према подацима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Републике Српске, убијено је 2.428 особа српске националности. Од тога су 324 особе били цивили.

У нападу Армије БиХ убијено је 198 жена и четрдесет седморо деце. Са овог подручја је 80 одсто српских жртава страдало или је убијено у периоду од маја 1992. године до јануара 1993. године.

Залазје, српско село на брду изнад Сребренице, удаљено само два и по километра од града. Стратешки веома важан положај који с једне стране контролише прилаз Сребреници, а с друге стране води ка руднику Сасе, Дрини и даље ка Братунцу.

Положаје на Залазју бранили су мештани и војници Војске Републике Српске из околних села. Припадници 28. дивизије Армије Босне и Херцеговине, са командантом Насером Орићем на челу, неколико пута безуспешно су покушавали да освоје то село.

А онда, 12. јула, на Петровдан, у раним јутарњим сатима почео је велики напад. Бројне бошњачке снаге кренуле су ка селу које је бранило педесетак српских војника. Тога дана су бошњачке снаге напале и села Сасе и Обади и тиме пресекле сваку комуникацију са Братунцем. Српски војници у Залазју остали су без помоћи, препуштени сами себи у борби која се водила током целог дана.

Само тринаест војника из Залазја успело је да се спасе, остали су или погинули у борби или убијени у ужасном злочину који је уследио. Када више није било муниције, преживели српски борци предали су се Насеровим снагама које су заузеле село.

Судбина многих од њих и данас је непозната. Ни после 24 године нису пронађени посмртни остаци свих убијених војника.

На депонији крај Сребренице су 2010. године нађене људске кости. Бошњачки медији су најављивали да је откривена до сада највећа масовна гробница у којој се налазе посмртни остаци убијених сребреничких Бошњака 1995. године.

Међутим, ДНК анализа је показала да су на ђубришту крај Сребренице закопани посмртни остаци десеторице убијених Срба из Залазја. Ту су пронађени и остаци угледног сребреничког судије Слободана Илића, који је заједно са осталим војницима ухапшен тога дана у Залазју.

За убиство судије Илића, у процесу који се води пред Судом Босне и Херцеговине, оптужен је Насер Орић, командант 28. дивизије АБиХ. Оптужница га терети да је ухапшеног Илића убио ножем.

"Најпре га је ударио левом ногом у предјелу кука, Илић је посрнуо. Орић је онда извадио нож из корица и убо Илића у пределу врата, а када је пао на кољена, Насер Орић га је ударио ногом у лице", наводи се у оптужници уз напомену да је убод ножем био фаталан по Слободана Илића.

Неки од бошњачких сведока, међу којима је и Ибран Мустафић, тадашњи челник СДА у Сребреници, наводе како је Орић Илићу ножем ископао очи.

На Петровдан су припадници 28. дивизије Армије Босне и Херцеговине убили заробљене српске војнике, што се по свим међународним конвенцијама дефинише као ратни злочин.

Тих дана, на само 40 километара од Залазја, бошњачка војска починила је један од најстрашнијих злочина који се догодио на простору бивше Југославије. На најбруталнији и најсвирепији начин убијен је дванаестогодишњи дечак који се у село вратио како би са собом повео и свог вољеног пса.

Доња Каменица, село у oпштини Зворник. Први дани јуна 1992. године. Под налетом војске Босне и Херцеговине, становници зворничких села напуштали су куће и прелазили на територију коју је контролисала српска војска. Тих дана је своје село напустила и породица Стојановић, мајка, отац, ћерка и дванаестогодишњи Слободан.

Дечак је од оца тражио да га пусти да се врати у село и доведе са собом пса који је у општој гужви и бежанији остао везан у кућном дворишту. Родитељи му то нису дозвољавали. Слободан је, ипак, успео да се ишуња, да прође барикаде српске војске и да дође на територију коју је контролисала бошњачка војска. Ту му се губи сваки траг.

Сви покушаји српске војске да у преговорима добију назад дечака били су безуспешни. Мали Слободан нађен је месец дана касније у масовној гробници, заједно са још четворицом српских војника.

Полицијски записник са обдукције посмртних остатака малог Слободана показао је да је дечаку стомак био расечен у облику крста, да му је одсечено уво и да му је пуцано у главу из непосредне близине.

За тај монструозни злочин још увек нико није одговарао. Осумњичена је Албанка Елфета Весели, родом из Урошевца, која је пре рата живела у Власеници. Недоступна је судским органима Босне и Херцеговине, па је правда за малог Слободана изгледа још увек далеко.

Ово су само два примера експлицитног ратног злочина. А таквих примера је током 1992. и почетком 1993. године било много. Ко ће одговарати за убиства стараца у Кравицама, за убиства жена и цивила у Бјеловцу, за злочине у Ратковићима, за смрт десетогодишњег и петогодишњег Аце и Раше Димитријевића у Скеланима?

Одговора на питање, када ће правда бити задовољена, још нема.

Текст је настао на основу документарног филма "Злочин без казне – страдање Срба у средњем Подрињу", који ће бити емитован крајем ове године. Филм је рађен у продукцији Информативног програма РТС-а. Аутор филма је Слађана Зарић.

У филму и тексту су коришћене фотографије Милоша Цветковића.  

број коментара 13 пошаљи коментар
(среда, 13. јул 2016, 01:01)
anonymous [нерегистровани]

sta reci

Vecnaja pamjat!

(уторак, 12. јул 2016, 23:38)
Вук [нерегистровани]

Помен

Ко не пусти сузу после одгледаног видеа није човек...

Па зар је могуће да нико данас не запали свеће у Београду за српске жртве, а ти Срби тамо су гинули и за слободу Србије

(уторак, 12. јул 2016, 22:38)
anonymous [нерегистровани]

Pravda za sve nevine i civile

Pa hajmo jednom zauvek da resimo da u svakom ratu postoje zrtve i zlocinci s obe strane!

(уторак, 12. јул 2016, 17:02)
anonymous [нерегистровани]

@A gdje je Vucic danas?...

...a gdje su Srbi iz Srbije danas i ima li ih,barem,100 000 da odaju postu i pale svijece poginulim,ubijenim,Srbima...branili su i Srbiju...

(уторак, 12. јул 2016, 16:50)
anonymous [нерегистровани]

a gde je Vucic danas?

Zasto se danas ne pale svece u Beogradu? Gde je bilo ko da se oglasi ispred drzave Srbije?

(уторак, 12. јул 2016, 12:04)
Izbjeglica [нерегистровани]

Nadam se

Da ce i danas organizacije koje su palile svece za zrtve Srebrenice da upale svece i za ove zrtve.Ili za njih to nisu zrtve.

(уторак, 12. јул 2016, 11:33)
Milan [нерегистровани]

Zašto svet ovo ne vidi?

Gde su sad EU,SAD,OUN i drugi da ovo vide i osude? Čak ni Vučić nije danas u Republici Srpskoj da spomene krvavi zločin na Petrovdan. A u Srebrenicu je hteo iako je doživeo neprijatnosti. Treba poštovati sve žrtve, ali neće nam nikad biti dobro, ako naše vlasti budu tražile pomirenje sa onima, koji bi srpski narod, Srbiju i Republiku Srpsku po svaku cenu da optuže za sva zla. I pomirenje ima svojih granica. Ipak mora postojati mera. Vječnaja pamjat svim srpskim žrtvama pobijenim na današnji dan i svim stradalima 1992. i 1993. godine u Podrinju, Srebrenici, Bratuncu, Kravicama, Skelanima i okolini. Zemaljske pravde izgleda nema za sve, pa zato u našoj himni stoje početne reči Bože pravde. Bože svemogući, spasi nas, molitvama svetih apostola Petra i Pavla.

(уторак, 12. јул 2016, 10:58)
anonymous [нерегистровани]

e Senade....

da ima samo vise takvih kao sto si ti mogli bi svi poceti da zivimo mirno jedni pored drugih......a mi koji smo taj rat uzivo doziveli mi smo ionako psihicki unisteni na sva vremena....ali barem da nasa deca imaju laksi zivot bez mrznje......vekovima samo mrznja i nista vise.....dokle vise !!???....

(уторак, 12. јул 2016, 10:19)
anonymous [нерегистровани]

pocast svim zrtvama

treba sa puno pijeteta pokloniti se svim zrtvama.otuda je tesko shvatiti jucerasnja zalovanja samo za zrtvama jedne strane.Time se postize suprotan efekat i umesto zalovanja ispada politikanstvo .Sramotno !

(уторак, 12. јул 2016, 08:42)
Srbin [нерегистровани]

Kazniti sve zlocince, osloboditi narode opste krivice

Bilo bi dobro da se nadju i kazne zlocinci koji su ovo pocinili.
Bilo bi dobro da se nadju i kazne svi zlocinci koji su poubijali ljude i decake u Srebrenici.

Brojimo kosti, ko je vise stradao, ko je prvi poceo, a nema iskrenog pokajanja ni prastanja ni na jednoj strani, a to je osnova iskrenog pomirenja.

Nazalost, ovde na balkanu politicari zloupotrebljavaju zlocine i mazu oci naivnom narodu, narod se mrzi, a svi zajedno propadamo.

Sto ne ucimo od Nemaca, Engleza i Francuza - oni su se ubijali vekovima, pa su shvatili da je mir svima u interesu.

Kad ce Srbi, Hrvati, Bosnjaci i Albanci to shvatiti? Bojim se nikad.

Број страдалих и убијених Срба

Током ратних сукоба у средњем Подрињу, према подацима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Републике Српске, убијено је 2.428 особа српске националности. Од тога су 324 особе били цивили.

У нападу Армије БиХ убијено је 198 жена и четрдесет седморо деце. Са овог подручја је 80 одсто српских жртава страдало или је убијено у периоду од маја 1992. године до јануара 1993. године.