"Уместо подела градити поверење с мањинама које су угрожене"

"Ви ћете одлучити хоће ли мандат нове владе обележити више нових музеја, попут меморијалног центра 'Липа памти', или брисања имена тргова и улица с именом заповедника партизана. Тражимо да осудите сваку врсту историјског ревизионизма и у новом прорачуну предвидите улагање у свеобухватна истраживања, образовање за суочавање с прошлошћу као и признавање патње свих страдалих", наводи се у писму које је прослеђено и Танјугу.

Истраживање, историјске интерпретације и образовање треба да утврде што тачније податке о страдању свих жртава злостављања и свих убијених, како би ово друштво било свесно да су злочини почињени у рату и након њега такође део нашег историјског наслеђа, наводи се писму Центра за суочавање с прошлошћу.

"Оно лоше и нечовечно у том наслеђу треба јасно сагледати, како би се уважиле патње жртава и спречило свако ново кршење људских права, јер тек тако се суочавање с прошлошћу може ослободити онога што и данас превладава, а то је сукоб идеологија, у којем се виде само жртве оне супротне стране", наводи се у саопштењу.

Једино тако, како тврде, може се превладати црно-бели однос према историји, којем се по правилу одбацује и позитивно наслеђе народноослободилачке борбе и социјалистичке модернизације, које је уграђено и у темеље данашње политичке заједнице.

Неприхватљиво је да на 76. годишњицу доласка првих транспорта логораша у усташки логор Јасеновац поздрав "За дом спремни" још увек стоји у непосредној близини места страдања, наводе у Центру, те подсећају да већ другу годину за редом наследници јеврејских жртава Холокауста, жртава геноцида над Србима и антифашисти не долазе на службене комеморације у Спомен подручје.

"Истовремено, док се гласно упозорава на злочине комунизма, о тим се злочинима не воде истраживања, не објављују се проверени и реални подаци, а једно од симболичних места - казнионице на Голом отоку и Гргуру - препушта се пропадању", наводи се у саопштењу.

Како кажу, Влада и Хрватски сабор игноришу упозорења из домаће и међународне јавности и ћутке очекују преименовање још једног трга маршала Тита, уз јавну реторику која не одбацује само тоталитаризам него и антифашизам и залагање за равноправност и социјалну правду.

Такође, државне институције пуштају да изворишне основе Устава Хрватске попут антифашизма и ЗАВНОХ-а бране сами грађани уз евентуалну тиху присутност полиције и гласна ометања црнокошуљаша, као на недавном обележавању устанка у Србу и комеморацији за побијене Србе у Глини 1941.

Из Центра упозоравају и да влада, уместо да подстиче реформу образовања и слободу стварања, слаби аутономне јавне институције, те погоршава услове за све медије, укључујући јавне сервисе.

Шта више, како се наводи, линијом мањег отпора и сталним величањем рата и пропуштањем да се примерено памте сви страдали, доприноси се стварању атмосфере ванредног стања, у којој се и премијер и председница обраћају јавности из Книна без непосредног контакта с властитим гласачима, бојећи се неугодних повика.

На тај се начин смањује простор за личне слободе и ставове, а ствара се основ за контролу ставова, мишљења, перцепција, што је типично за недемократске поретке, закључују у Центру за суочавање с прошлошћу.