Хрватска обележава Дан победе само у Книну

Поједини медији спекулишу ових дана да обележавању Дана победе у Книну неће присуствовати ни председница Колинда Грабар Китаровић ни премијер Андреј Пленковић. Званичне инфомације о томе, међутим, нема.

За разлику од прошле и 2015. Дан победе у Книну ове године ће дефинитивно протећи без концерта хрватског кантаутора Марка Перковића Томпсона, који, иначе, у својим песмама глорификује усташтво.

Према речима новог градоначелника Книна Марка Јелића ту нема никакве политичке позадине, већ је, како каже, Томпсон имао раније договорене обавезе.

Јелић каже и да ће поводом 22. годишњице "Олује" влада у Книну одржати своју 50. седницу 4. августа, а на дан годишњице, 5. августа, концерт ће одржати Прљаво казалиште.

Градоначелник Книна је, како преносе хрватски медији, рекао да се нада да ће ове године прослава протећи достојанствено, како и приличи оваквом празнику.

Иначе, како је предвиђено државним протоколом, обележавање овог празника почеће 5. августа рано ујутру полагањем венаца, након чега следи подизање заставе на Книнској тврђави и традиционални мимоход јединица кроз град, као и миса у цркви Госпе Великог Хрватског Крсног Завјета, као и пригодне изложбе и ручак с грађанством, док ће увече наступити Прљаво казалиште.

Пројекат "Исприка"

Истовремено, другу годину заредом невладина организација Иницијатива младих за људска права – Хрватска покренула је пројекат "Исприка" којим од хрватских власти траже да се извини жртвама кршења људских права и ратних злочина за време и након војно-полицијске акције "Олуја" и њиховим породицама.

У српској заједници у Хрватској подржавају ову иницијативу.

Председник Самосталне демократске српске странке, саборски заступник и председник саборског Одбора за људска права и права националних мањина Милорад Пуповац каже за РСЕ да поздравља ову иницијативу и њене предлагаче.

"Свесни смо да ће проћи још времена док се не развије свест о томе да Хрватска има обавезу да настави да процесуира почињене ратне злочине према припадницима српског народа у Хрватској, и да има такође обавезу, као што су то имале и имају и друге земље на простору бивше Југославије, извинити се не само због ратних злочина него и злочина етничког чишћења, спречавања повратка и отежавања живота повратницима у одређеном раздобљу након 1995. године."

Пуповац је упозорио да такве политике које су последњих неколико година доминантне резултирају лошим односима међу народима и државама у регији.

"И због тога ће бити потрребан додатни труд и додатна подршка иницијативама попут ове, јер тешко ће се моћи успоставити нормално стање и у државама, а и између њих, уколико се нећемо вратити тој врсти политике коју су неки осуђивали, уместо да је разумеју", закључио је Пуповац.

О обележавању Дана победе у Хрватској и годишњици војнополицијске акције "Олуја" говорио је данас и министар бранитеља Томо Медвед.

Упитан да ли се та годишњица обележава само на книнској тврђави због "страха од извиждавања", Медвед је огворио такође питањем: "А где би требало та прослава да се одржи".

Подсетио је да је на истом том месту говорио први хрватски председник Фрањо Туђман. "Какав страх, о чему говоримо", запитао је Медвед новинаре.