Хрватска академија знаности и умјетности: Декларација апсурдна

Председник Хрватске академије знаности и умјетности (ХАЗУ) Звонко Кусић оценио је да је Декларација о заједничком језику, коју је до сада подржало око 200 личности из културног и јавног живота Србије, Хрватске, БиХ и Црне Горе, "апсурдна и бесмислена", преноси Бета.

"Апсурдне су, узалудне и бесмислене све иницијативе које би доводиле у питање право хрватског народа на свој властити језик с његовим националним именом", наводи се у изјави послатој медијима поводом Декларације.

Кусић је нагласио да је хрватски језик Уставом дефинисан као званични језик у Хрватској, и да је један од службених језика Европске уније, "признат и нормиран као засебни језик с властитим међународним кодом".

Друштво хрватских књижевника такође је критиковало Декларацију. У изјави његовог председника Божидара Петрача наводи се да је реч о "очитој политичкој работи оних који се никако не могу помирити с нестанком југословенске државе" и да о томе сведочи и деловање већине њених потписника, посебно оних који живе у Хрватској.

Хрватско културно веће у саопштењу је оценило "декларацију о непостојећем заједничком језику ненаучном, неисторијском и бесмисленом".

Премијер Хрватске Андреј Пленковић изјавио је у среду да на Декларацију "не треба трошити речи".

"Хрватски језик је језик Републике Хрватске, дефинисан Уставом и један од званичних језика Европске уније. За мене је то једино битно", рекао је Пленковић новинарима у Загребу.

Министарка културе Нина Обуљен Коржинек изјавила је раније да претпоставља да је реч о политичкој иницијативи и да је питање заједничког језика "политички конструкт који је дошао с једном државом 1945. године, настао као резултат одређене идеологије и државне политике који у пракси никада није реализован".

"Он се називао хрватско-српским језиком, али сви смо ми у школи учили хрватски и писали смо на хрватском. Није ми јасно који би циљ био данас покретати такву иницијативу", рекла је министарка.

У Сарајеву је данас званично представљена Декларација о заједничком језику, коју је до сада подржало око 200 личности из културног и јавног живота Србије, Хрватске, БиХ и Црне Горе. У Декларацији се језик не именује, већ се тврди да је то језик заједнички грађанима Босне и Херцеговине, Србије, Црне Горе и Хрватске.