Реаговања на пресуду Перковићу и Мустачу

Зоран Милановић је, након предаје листе кандидата за септембарске ванредне парламентарне изборе, рекао да му је жао што о том случају није одлучивало хрватско правосуђе.

"Најблаже речено, шокиран сам том пресудом. Ако је то истина, ти људи су добили најблажу казну коју су могли добити. Жао ми је што о томе није одлучено у Хрватској", рекао је Милановић.

Реч је, казао је, о људима који су Фрањи Туђману набављали пасош, који су уживали његово поверење, као и поверење Гојка Шушка, Томислава Карамарка, свих ХДЗ-оваца који су били међу оснивачима те странке, да би на крају били препознати као "удбашки егзекутори".

"То је страшно и говори све о ХДЗ-у као странци", рекао је Милановић и позвао челнике те странке да се изјасне о тој пресуди.

Милановић, који је као бивши премијер предложио измену закона да би онемогућио изручење Перковића и Мустача, а потом под притиском Европске комисије ипак поклекао, каже да није могао да верује да су такви људи били у непосредној орбити и најближи сарадници оснивача ХДЗ-а, заједно с Туђманом оснивали ХДЗ.

Ако је то, како је рекао, најутицајнија странка у Хрватској, онда то није добро. 

Мост је поздравио поступање немачког правосуђа у случају Перковића и Мустача, истичући како осуђују све злочине тоталитарних режима.

"Мост сматра неопходним да истакне да су на простору данашње Хрватске тоталитарни и ауторитарни режими XX века (диктатура династије Карађорђевић, Независна Држава Хрватска Анте Павелића и комунистичка Југославија Јосипа Броза) нанели немерљиву штету ограничавајући развој слободе човека, слободе духовних и материјалних добара и стварања демократске атмосфере као основа квалитетног развоја друштва", наводи се у саопштењу Моста.

Истичу да је процес суочавања с прошлошћу "тежак и спор, али је једини процес који доноси помирење и мир".

Пленковић: Осуда југо-комунистичког тероризма удбиних егзекутора

Лидер владајуће ХДЗ Андреј Пленковић оценио је да је пресуда на доживотни затвор бившим функционерима југословенске удбе, уједно и осуда "југословенско-комунистичког тероризма који су удбини егзекутори спроводили над Хрватима".

Пленковић је у изјави новинарима изразио саучешће породици Ђурековић и породицама других жртава, како је рекао, удбиних езекутора.

ДЗ ће, рекао је, водити снажну политику заштите националних интереса, али и инсистиратаи на суочавању са прошлосћу.

Он је оштро осудио, како је рекао, манипулације којима се раније данас користио шеф опозиционог СДП-а Милановић, те додао да их ХДЗ одлучно одбацује.

"Нити су ти људи (Перковић и Мустач) били међу оснивачима ХДЗ-а, нити међу онима који су дали пасош првом председнику самосталне Хрватске државе Фрањи Туђману", рекао је Пленковић и додао да је то провидан покушај Милановића да скрене пажњу са "лекс Перковића" на неког другог, али му то, како је напоменуо, неће проћи.

Суд у Минхену изрекао је казне доживотног затвора за Перковића и Мустача због умешаности у убиство хрватског емигранта Стјепана Ђурековића 1983. године.

Десно оријентисана европарламентарка, иначе партнерка ХДЗ-а, Ружа Томашић објавила је на свом Твитер налогу да је осуђујућа пресуда Перковићу и Мустачу, иако неправоснажна, "јасан сигнал за почетак лустрације у Хрватској."

"Свака будућа власт, укључујући ону коју ћемо изабрати у септембру, овом пресудом је обвезана да крене у одмотавање клупка комунистичких злочина", навела је и додала да је пресуда немачког суда још једном оголела хрватско судство и само потврдила да свака права реформа у Хрватској треба кренути од реформе правосуђа.

Адвокати Ђурековићеве супруге Гизеле саопштили су да је она након 33 године дознала истину.

"Након 33 године Гизела Ђурековић је дознала истину", казао је адвокат Синиша Павловић, док је његов колега Вељко Миљевић истакао да се "у правилу казна почиње извршавати у држави где је пресуда донета.

Међутим, како је навео, читав низ међудржавних уговора дефинишу то питање, и додао да је могуће затражити њихов трансфер у земљу чији је држављанин или у трећу земљу.

"Чуо сам каква ће бити пресуда и драго ми је што су наследници жртава дошли до правде. Што се тиче Немачке, било је логично да ће уласком Хрватске у ЕУ доћи и до промена у правосуђу. Било је логично да злочинац иде пред суд. Тај случај није ни на један начин посебно пореметио добар однос између Хрватске и Немачке, јер су оне традиционално пријатељске земље и такав случај не ремети пријатељство", рекао је европарламентарац Јосип Јуратовић.

Историчар Хрвоје Класић је констатовао да је Ђурековић био партизан и члан партије, који је напредовао у каријери и завршио на високој позицији у "Ини", али да је одлучио да оде из неразјашњених разлога, иако није био оптужен ни за какав криминал.

"Његов бег је све изненадио, а онда и његово повезивање с хрватском емиграцијом, као и штампање књига за које није јасно да ли их је он писао... Циљ им је био указати на лоше стање у Југославији, карактер елите којој је припадао више од 30 година", казао је Класић наводећи да из пресуде очекује разјашњење мотива убиства.