Дејтонска судбина Дрвара

У јединој општини Федерације Босне и Херцеговине са готово 98 одсто српског живља, Дрвару, тешка је економска ситуација. Привреда, пропала још у послератним годинама, још се није опоравила. Ниједна од пет гигантских фабрика, посебно за прераду дрвета кога има у изобиљу, не постоји, или не ради, а нових инвестиција нема. Многи повратници поново напуштају Дрвар. 

Прво немачки, повратнички, па десант проблема - тако Дрварчани описују родни град. Од  хиљада становника колико их је било пре рата половина се вратила. Међутим, само неколико стотина ради. Некада чувени град херој, данас град незапослених и пензионера.

Грађани кажу да нема живота у граду, немају где да изађу и да се баве спортом.

Већина кућа обновљене су захваљујући страним донацијама, мада, има трагова разарања. У крају богатом шумом, ради једна пилана. У другој, од које је дели ограда, погони стоје. Већину фабрика приватизовали су инвеститори из Хрватске. Откако је пре неколико месеци стао и дрвопрерађивачки "Финест", општина је затрпана захтевима за социјалну помоћ.

"То је директно произвело страховити социјални удар где је ова општина се суочила са том чињеницом да ништа од тих капацитета који су некада запошљавали више хиљада више не запошљава буквално ни једног јединог грађанина", каже начелник општине Дрвар Стевица Лукач.

Свакодневни живот, осим немаштине, компликује и Дејтонска судбина Дрвара - то што је општина делом у Федерацији, и то у два кантона, а делом у Републици Српској.

Српска деца у школама уче историју и језик по програмима Републике Српске, а остале предмете на хрватском језику. За основне дозволе, да посеку дрво у својој шуми, или по лична документа, на лечење, путују 110 километара. Сва се документација вади у Ливну.

Наду уливају мањи произвођачи. Општина је обезбедила празну халу старе градске пекаре да неки прошире посао. Младен прави кошнице.

"Све што ми произведемо, ипак је то квалитетно и све иде у Европу. На овим нашим просторима може да се живи треба имати праве људе на правом месту, праве програме ослушнути запад и то им пласирати", каже произвођач кошница Младен Миљевић.

У граду ради једини хотел "Дрвар"  у који је повратник Дарко Кајтез уложио све што има. Он каже да му слабо иде ове године.

То је податак којем се у Дрвару не радују, јер рачунају на Меморијални комплекс "Музеј 25. мај". Проглашен националним спомеником, још чува Титову униформу и немачке падобране. Стрма, али незаобилазна стаза до Титове пећине.

Да има новца за улагање, Дрвар би могао да зарађује од туризма, Некад је овај град само због Титове пећине посећивало 200 хиљада људи годишње. Данас, десет пута мање.