Прва дебата Трампа и Бајдена и зашто је све кренуло по злу

Када имате Трампа у дебати знате две ствари, да ћете имати велику гледаност и да ће он покушати да преузме контролу.

Обе ствари су се оствариле на првој председничкој дебати Доналда Трампа и Џозефа Бајена у Кливленду, догађају који већина Американаца вероватно жели што пре да заборави, а модератор Крис Валас више од свих.

По општем мишљењу коментаторâ после дебате, он није контролисао разговор и није успео да обузда кандидате да један другом упадају у реч и међусобно се прекидају и надвикују, нити му је успело да добије задовољавајуће одговоре на питањâ која је поставио.

Ако је Крис Валас губитник, не својом кривицом, тешко је рећи ко је победник.

Анкете и коментатори предност дају Бајдену, јер мисле да је био темељнији у аргументима које је износио, а којих и није било превише током нешто више од сат и по времена дебатовања.

Међутим, Доналд Трамп је успео у ономе што му је вероватно био циљ, а то је да обесмисли нормалан политички разговор претварајући га у, благо речено, расправу у којој бољи утисак оставља онај ко делује убедљивије.

А ако се мери самоувереност и омаловажавање неистомишљеника, тешко је у САД наћи некога ко би могао да победи Трампа.

Ова дебата је по много чему различита од свих до сада, не само по ономе што је изговорено, због чега су је многи већ прогласили најгором дебатом икада одржаном.

А одржана је практично без публике, што је неуобичајено за председничке дебате у САД. Испред кандидата седели су мање-више чланови породице и тимова, можда њих стотинак укупно.

Уобијачено је на дебатама три до четири хиљаде гледалаца, а одржавају се у спортским халама на универзитетима. 

Због епидемијских мера кандидати се нису руковали ни пре ни после дебате, иако је велико питање да ли би то урадили и да такве препреке није било.

Руковање је симболички гест који бираче треба да увери да шта год да је изречено, не треба да стрепе да политичари на крају неће моћи да се договоре око питања кључних за нацију.

Подсетимо, на дебатама 2016. Трамп и Хилари Клинтон су се прописно руковали само после прве дебате, у наредне две личну нетрпељивост више нису ни покушавали да сакрију.

Говор тела и међусобно обраћање кандидата послало је супротну поруку од те пожељне и потврдило дубоку подељеност америчког друштва, а избори само треба да покажу колики део коме припада.

Избор сета такође би могао да говори да су организатори опрезно приступили послу па су за први сусрет кандидате поставили иза говорница, што значи да су их удаљили довољно, више него када седе за столом, и онемогућили их да се крећу и евентуално прилазе један другом, што су опције које се користе у америчким дебатама.

Ако такав приступ остане и на наредним дебатама, знаћемо да је ствар веома озбиљна, обичај је да се за сваку дебату начин седења односно стајања мења.

Они који треба да извуку кључне поруке кандидата на великим су мукама да их пронађу у маси изречених оптужби и увреда, али зато фактчекери имају пуне руке материјала.

Непосредно после дебате поставило се питање има ли смисла да се оне одржавају ако ће изгледати овако.

Одговор је, апсолутно, да.

Најпре, следећа дебата је потпредседничка (7. октобра у Солт Лејк Ситију) и од Мајка Пенса и Камале Харис не очекује се овакав окршај. Они би целом циклусу дебата могли да дају другачији изглед.

Трамп и Бајден имају две недеље до следећег сусрета заказаног у Мајамију, а до тада ће увидети где су грешили и зашто је важно да боље дефинишу своје поруке, то јест ако мисле да је то важно.

То се нарочито односи на модератора, у Мајамију ће то бити Стив Скали, који је сада свестан да ће морати да уведе много чвршћа правила од оних која су важила на првој дебати.

Рецимо, да чврсто подели време кандидатима и забрани сваку упадицу и прекидање, што ће дебату учинити мање атрактивном за гледање, али ће омогућити бирачу да чује аргументе уместо да гледа лични сукоб два човека која се очигледно не подносе.

Такви гласови се већ чују на друштвеним мрежама, почев од тога да модератор укључује и искључује микрофоне, што је за америчку дебату нечувено и сасвим сигурно се неће користити.

Неки од Бајденових присталица наглас су се питали да ли он треба да одустане од дебатовања са Трампом, али је такву могућност развејала Камала Харис одмах после дебате, рекавши да потпредседник неће пропустити ниједну прилику да се обрати јавности.

После дебате је новинарка Си-Ен-Ена Дејна Баш из извињење гледаоцима рекла да ову дебату не може да опише бољим изразом од „говнарење“ (shit show), а судећи по коментарима, тај израз би могао сада да стекне легитимитет у америчким медијима.

Интересантно је било пратити дебату на Твитеру где су налози оба кандидата били активни док је дебата трајала, што значи да је неко с њих слао унапред припремљене поруке.

С намером или не, тек неке од порука које су кандидати изговарали на сцени појављивале су се на Твитеру раније. Срећом, барем је речник на Твитеру био пристојан.