Широм Грчке звонила црквена звона због Аја Софије, папу одлука дубоко погодила

У Аја Софији је, први пут након што је преименована у џамију, одржана молитва којој је, поред многобројних верника, присуствовао и председник Турске Реџеп Тајип Ердоган. Промена статуса Аја Софије изазвала је реакције у Грчкој и Ватикану.

Аја Софија је више од 900 година била највећа хришћанска црква на свету, све док је османски султан Мехмет 1453. године није претворио у џамију.

Муслимани су се молили у Аја Софији до 1934. године када је одлуком оснивача модерне турске државе Мустафе Кемала Ататурка постала музеј.

Турски суд је 10. јула поништио Ататуркову одлуку којом је Аја Софији додељен статус музеја, чиме је поново постала џамија.

Одржана је прва молитва којој је присуствовао и председник Турске Реџеп Тајип Ердоган.

"Аја Софија ће наставити да служи свим верницима као џамија и остаће место културног наслеђа за цело човечанство", рекао је Ердоган по завршетку молитве и упутио се у џамију султана Мехмета који је, како је рекао, "прави власник".

Молитви је присуствовао и велики број верника.

Широм Грчке огласила се звона због Аја Софије

Васељенски патријарх Вартоломеј рекао је да ће промена статуса Аја Софије нарушити источни и западни свет, док је папа Фрања навео да га је одлука Турске дубоко погодила.

Широм Грчке су се огласила звона на црквама.

Премијер Грчке Киријакос Мицотакис је рекао да Турска "изазива невоље" и да је промена статуса Аја Софије у "супротности са цивилизацијом 21. века".

"Оно што се данас догађа у Константинопољу није демонстрација снаге, већ доказ слабости", рекао је Мицотакис, користећи старо име за Истанбул.

Питање Аја Софије последње је у низу несугласица између Грчке и Турске.

Две земље се не слажу по многим питањима – од ваздушног простора до етнички подељеног Кипра. Напетост је достигла врхунац ове недеље захваљујући вербалној расправи због разграничења на источном Медитерану, подручја за које се мисли да је богато природним ресурсима.