Анатомија кризе – паклени дани у односима САД и Ирана

Најновије тензије почеле су крајем децембра када је америчка војска извела ваздушне нападе на групу Катаиб Хезболах, два дана пошто је амерички грађевинац убијен у ракетном нападу на ирачку војну базу.

Пентагон је саопштио да је циљао три локације шиитске муслиманске милиције у Ираку и две у Сирији, укључујући складишта оружја које је група користила за планирање и извршење напада на снаге коалиције које предводе САД.

Реакције Ирана већ тада нису биле благе и почели су да користе термин "освета" који ће обележити наредне дане. 

Командант Џамал Џафар је изјавио: "Крв наших мученика неће бити узалудна и наш одговор ће бити веома јак на америчке снаге у Ираку."

Тада се могло наслутити да ће доћи до ескалације, али нико није знао како и у којој мери. 

Као одговор на америчке нападе, десетине демонстраната који припадају ирачким шиитима упали су у амбасаду САД у Багдаду. Ирачке безбедносне снаге бациле су сузавац да би растерале демонстранте, a чули су се и пуцњи.

Ситуација је озбиљно схваћена у Америци. Није се дуго чекало на реакцију председника Доналда Трампа, чија реторика је такође била оштра. Он је оптужио Иран да оркестрира напад на амбасаду и да ће се сматрати одговорним за то.

Наравно, Иран је негирао оптужбе. Министарство спољних послова те земље је демантовало наводе Доналда Трампа да Техеран стоји иза насилних протеста испред америчке амбасаде.

Трећег јануара дошло је до, према многима, најозбиљније кризе у односима САД и Ирана у претходних неколико деценија, када су САД у нападу дроном убиле иранског генерала Касема Солејманија, команданта јединица за специјалне операције.

Солејмани је убијен код аеродрома у Багдаду, а у нападу је погинуо и један од челника проиранског ПМФ-а Абу Махди ел Мухандис.

У Ирану је уследио шок, а главно питање које је провејавало међу аналитичарима било је какав ће бити одговор. 

Ирански шеф дипломатије Мохамед Џавад Зариф је убиство назвао сулудим потезом који води погоршању ситуације у региону.

"Америка је починила акт међународног тероризма, циљан је и убијен генерал Солејмани, вођа снага које воде најефикаснију борбу против ИД, Ел Нусра фронта, Ал Каиде. Америка сноси одговорност за све последице свог одметничког авантуризма", истакао је Зариф.

Ситуација се заиста погоршала, само су две стране различито тумачиле чија је то кривица.

Солејманијева смрт дубоко је потресла је Иран. О томе сведочи и то што је најмање 50 особа погинуло а 213 је повређено када је дошло до метежа у погребној поворци у Керману, родном граду генерала.  

Медији су пренели да је током сахране за "главу" председника Доналда Трампа понуђено 80 милиона долара.  

Ни Трамп није мирно посматрао рекције. На Твитеру је навео да би Техеран требало да зна да САД имају на мети 52 локације у Ирану, што симболише 52 америчка таоца које су Иранци 1979. држали у америчкој амбасади у Техерану.

И заиста, на први одговор Ирана се није дуго чекало. Претходне ноћи Иран је ракетама гађао базе у Ираку у којима су били амерички војници. Извештаји о броју жртава су опречни. Док Иран тврди да је убијено најмање "80 америчких терориста" амерички председник Доналд Трамп наводи да је све у реду.

Ирански врховни вођа ајатолах Али Хамнеи рекао је да су ракетни напади које је та земља извела на америчке базе у Ираку били "шамар у лице САД". И председник Ирана Хасан Рохани је оштро реаговао истичући да ће та земља "одсећи ногу САД" у региону. 

Како ће се криза даље развијати, тешко је предвидети. Док се све гласније чују захтеви да се америчка војска повуче из Ирака, с друге стране Америка шаље додатне војнике на Блиски исток и распоређује стратешке бомбардере тако да буду у домету.