Завршне речи на суђењу Лукићима

Суђење Милану и Средоју Лукићу у Хашком трибуналу окончано је завршним речима тужилаца који су затражили доживотни затвор за оптужене, и одбране која је судском већу предложила да Лукиће ослободи.

Лукићи - за које се у оптужници наводи да су били лидери паравојне формације зване "Бели орлови", "Четнички осветници" или "Обреновачка група" - оптужени су за вишеструка убиства, укључујући и спаљивање 140 живих муслиманских жена, деце и стараца.

Такође су оптужени за прогон, истребљење, нехумана дела и окрутно поступање према муслиманским цивилима у Вишеграду и околини у периоду од 1992. до 1994. године.

Тужилац Дермот Грум рекао је да је доказао кривицу обојице Лукића за све злочине из оптужнице, те да су их они починили с умишљајем.

Заступник оптужбе је подсетио да је шесторо преживелих сведочило да су Лукићи 14. јуна 1992. у кући у Пионирској улици у Вишеграду убили око 70 муслиманских жена и деце, тако што су их запалили у соби.

О сличном злоделу у насељу Бикавац, две недеље касније, сведочила је Зехра Турјачанин која је једина преживела.

Према речима тужиоца Грума, докази су током процеса показали и да су Лукићи криви за убиство петорице Муслимана на обали Дрине, код Вишеграда, и за злочине у логору Узамница.

Оспоравање исказа сведока

Одбрана првооптуженог Милана Лукића, са друге стране, оспоравала је веродостојност исказа преживелих сведока о томе да је главни починитељ тих злодела био Лукић, тврдећи да је у питању замена идентитета.

Бранилац Џејсон Аларид тврдио је и да су експерти одбране на суђењу довели у сумњу наводе оптужбе да су у кућама у Вишеграду запаљене муслиманске жене, деца и старци чија тела нису нађена.

У обраћању судском већу, оптужени Милан Лукић је рекао да су током суђења сведоци отпужбе изговарали "монструозне лажи и небулозе ван сваког разума" у оквиру "пакленог плана Тужилаштва" против њега.

"Тужилаштво ме је оптужило за многе злочине у којима нисам учествовао", рекао је Лукић.

Одговорност за злочине у Вишеграду, за које је оптужен у Хагу, као и за отмице Муслимана у Штрпцу и Сјеверину, Лукић је приписао "мафијашко-комунистичким-криминалним господарима рата" у Вишеграду.

Заступник другооптуженог Средоја Лукића, Ђуро Чепић рекао је да тужиоци нису успели да пољуљају Лукићев алиби у вези за наводом оптужнице о спаљивању цивила у Вишеграду.

Одбрана је, према Чепићу, извела довољно доказа да је у време када су злочини извршени, Лукић био у свом селу код Обреновца, у Србији.

Бранилац је назначио и да нико од сведока оптужбе са попришта других злочина из оптужнице није могао да идентификује Средоја Лукића и да су га погрешно описивали.

Судско веће председавајућег Патрика Робинсона пресуду ће изрећи накнадно.

Суђење Лукићима почело је 9. јула прошле године.

Милан Лукић је ухапшен у августу 2005. године у Аргентини, а Средоје Лукић се Трибуналу добровољно предао 14. септембра исте године.

У првом појављивању пред судијом, обојица су изјавила да нису криви.