Браниоци Шљиванчанина траже помоћ од Тадића

Одбрана Веселина Шљиванчанина затражила је од председника Србије Бориса Тадића да Србија подржи захтев за поновно разматрање правоснажне пресуде којом је Хашки трибунал осудио Шљиванчанина на 17 година затвора.

У писму председнику Тадићу, браниоци Новак Лукић и Стефан Бургоњ затражили су да Србија поднесе захтев Трибуналу да, у поступку против Шљиванчанина, наступи као "пријатељ суда".

Одбрана у писму Тадићу наглашава да "не тражи и не очекује" да Србија "заузме било какав став у погледу чињеничних основа овог предмета".

"С обзиром да је Република Србија ратификовала Међународни пакт о грађанским и политичким правима, не сме се заборавити да има правну обавезу да обезбеди да се права њених држављана, заштићена овим пактом, поштују и примењују, а што Хашки трибунал није учинио у случају Веселина Шљиванчанина", написали су његови адвокати председнику Тадићу.

Браниоци тврде да је Трибунал ускратио Шљиванчанину право да уложи жалбу на осуђујућу пресуду за ново кривично дело коју је "незаконито" донело Апелационо веће Суда. Одбрана указује и да би, да му је суђено у Србији, Шљиванчанин имао право да уложи жалбу на ту пресуду.

"Чињеница да Веселин Шљиванчанин има мање права јер му је суђено пред међународним судом, који је створен да и требало би да даје пример државама бивше Југославије, напросто је неприхватљива. Ово и јесте разлог за наше уверење да Република Србија има дужност да предузме мере како се то не би догодило", подвукла је одбрана.

Шљиванчанин је после жалбеног поступка правоснажно осуђен на 17 година затвора, пошто га је Апелационо веће Трибунала прогласило кривим за помагање убиства 194 хрватска заробљеника на фарми Овчара код Вуковара, 20. на 21. новембар 1991. године.

Апелационо веће тиме је, према наводима одбране, "незаконито" променило првостепену пресуду, изречену 2007. године, којом је Шљиванчанин био ослобођен кривице за убијање заробљеника, а осуђен на пет година затвора због помагања њиховог мучења.

Одбрана тврди да је том одлуком, за коју није имало овлашћење, Жалбено веће Трибунала Шљиванчанину ускратило право да се жали на осуђујућу пресуду за ново кривично дело, што је кршење Међународног пакта о грађанским правима.

Шљиванчанин је био начелник за безбедност Гардијске бригаде ЈНА, која је деловала на вуковарском ратишту.

Његовог старешину, команданта Гардијске бригаде, пуковника Милета Мркшића, Трибунал је правоснажно осудио на 20 година затвора због помагања мучења и стрељања хрватских заробљеника на Овчари.