Уочи изрицања пресуде Ратку Младићу

Хашки трибунал сутра ће изрећи првостепену пресуду некадашњем команданту Главног штаба Војске Републике Српске Ратку Младићу. Тужилаштво за Младића, оптуженог за геноцид и друге ратне злочине током рата у БиХ, тражи казну доживотног затвора. Његови браниоци сматрају да на суђењу које је трајало четири и по године није доказана Младићева кривица, и траже ослобађајућу пресуду.

Дан уочи изрицања првостепене пресуде Ратку Младићу и даље није сасвим јасно хоће ли се он појавити у судници.

Његов бранилац Бранко Лукић потврђује да ће Младић сутра сигурно доћи у Трибунал.

Ако, како каже, постоји опасност од смртног исхода због присуствовања изрицању, адвокати ће покушати да га спрече да дође у судницу. Ипак, коначну одлуку донеће сам Ратко Младић.

Раније је адвокат бившег команданта Војске Републике Српске, који већ неколико недеља тражи нову процену здравственог стања, најавио да – ако Младић не присуствује изрицању пресуде – такву пресуду неће признати.

Лукић каже да би, ако му буде пресуђено по чињеницама, Младић требало да сутра постане слободан човек.

Са супротним очекивањима и надањима од ових, у Хаг су јуче и данас дошли бројни представници различитих удружења жртава и ратних ветерана из Босне и Херцеговине.

Ту су и чланови Младићеве породице, син Дарко и супруга Босиљка.

Интересовање је очекивано велико. Више од 200 новинара, правника, истраживача и представника невладиних организација акредитовани су за праћење изрицања пресуде.

Тужиластво има висока очекивања од последње првостепене пресуде Хашког трибунала. Серж Брамерц каже да очекује казну доживотног затвора за 74-годишњег Ратка Младића.

Пресуду Младићу изриче веће у којем су Ори, Флиге и Молото

Судско веће Хашког трибунала које ће изрећи пресуду Ратку Младићу чине председавајући Алфонс Ори и чланови Већа Кристоф Флиге и Баконе Џастис Молото.

Председавајући Већа Ори, пре него је 2001. године постао судија Хашког суда, био је бранитељ првог хашког притвореника Душка Тадића, бившег стражара Војске Републике Српске у логорима Омарска и Трнопоље, који је био и припадник војске која је извела нападе на Приједор.

Ори се из случаја повукао 1997. године и то непосредно пре изрицања пресуде Тадићу.

Судија који би сутра требало да прочита пресуду Младићу саслушао је и бившег председника Републике Српске Радована Караџића када се појавио на Суду 2008. године, али је уклоњен с тог случаја, јер је судио Караџићевом блиском сараднику Момчилу Крајишнику.

Ори је познат по томе да изриче највише осуђујуће пресуде. Судско веће у коме је био овај холандски судија, Момчила Крајишника је осудило на 27 година затвора, али је жалбено веће ту казну смањило на 20 година.

Милана Бабића, ратног лидера хрватских Срба који је признао кривицу, судско веће чији је члан такође био Ори осудило је на 13 година затвора, преноси Фена.

Судио је Ранку Чешићу, бившем српском полицајцу у Брчком, који је признао злочине. Ори је био у већу које му је изрекло казну од 18 година затвора за мучење, силовање и убиства бошњачких и хрватских затвореника у логору Лука 1992. године.

Поткомандира војне полиције у Фочи Драгана Зеленовића, Ори је осудио на 15 година затвора због вишеструких случајева силовања, као и за организовање групног силовања и учешће у њему, те за одвођење жена на локације на којима је чињено сексуално злостављање и мучење.

Једног од тројице официра Југословенске народне армије оптужених за напад на Дубровник, Миодрага Јокића, који је признао кривицу, веће у коме је био судија Ори осудило је на седам година затвора.

Ори је водио суђење и генералу Станиславу Галићу, који је оптужен за гранатирање Сарајева, а осуђен је на 20 година затвора, али је жалбено веће суда ипак закључило да је та казна прениска, па му је одредило казну доживотног затвора.

Члан Судског већа из Јужноафричке Републике Баконе Џастис Молото судио је бившем начелнику Генералштаба Војске Југославије Момчилу Перишићу, који је 2011. године осуђен на 27 година затвора због злочина против човечности, помагање опсаде Сарајева и злочина у Сребреници, те некажњавања ракетирања Загреба.

Перишић је у жалбеном поступку 28. фебруара 2013. године ослобођен кривице по свим тачкама оптужнице и пуштен на слободу.

Судија Кристоф Флиге судио је некада најближем Младићевом сараднику и официру за безбедност Здравку Толимиру, којег је 2012. године Суд прогласио кривим, између осталог, за геноцид и ратне злочине. За ова недела осуђен је на доживотни затвор.

Флиге је пре неколико година отворено преиспитивао злочин у Сребреници, а потом је затражено из БиХ, Канаде и Сједињених Америчких Држава да се под хитно изузме из случаја Радована Караџића и сваког другог у коме су предмет злочини у БиХ.

То се догодило након његовог интервјуа у којем је немачки судија тврдио да је термин "геноцид" који дефинише злочине, непотребан и да би било боље да се користи термин "масовно убиство". Судија је после тога премештен из судског процеса Караџићу.

Ова тројица судија изрећи ће у среду у десет сати првостепену пресуду Ратку Младићу којег оптужница терети за ратне злочине почињене на територији БиХ од 1992. до 1995. године.

Младић је ухапшен 26. маја 2011. године након година скривања, а у Хаг је изручен 31. маја.

Број коментара 4

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 26. април 2024.
7° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво