Симатовићева одбрана: СДБ спречавао ширење рата на Србију

Сведок оптужбе РФЈ-151 је потврдио речи одбране. Додао је, међутим, да су се "црвене беретке", истовремено, бавиле и криминалом, називајући то "хобијем" Василија Мијовића, који је 1995. командовао јединицом у том подручју.

У јавном делу заседања, Симатовићев бранилац Владимир Петровић није сведока директно испитивао о његовом главном исказу да су "црвене беретке" СДБ-а Србије учествовале у протеривању, убијању и пљачкању несрпских цивила у Барањи.

Симатовић, тадашњи оперативни официр те службе, и њему претпостављени Јовица Станишић оптужени су за злодела током ратова у Хрватској и БиХ, 1991-95.

Унакрсно испитујући сведока, Симатовићев бранилац је сугерисао да су злочини над Хрватима и Мађарима у Барањи почињени у "хаосу" насталом после повлачења хрватске полиције из Белог Манастира.

"Да, то је био период анархије, када је једна власт отишла, а друга се није успоставила", одговорио је РФЈ-151, који је тада био припадник службе безбедности у Белом Манастиру.

Сведок је рекао и да се из неких села хрватско становништво само иселило, на позив Хрватске демократске заједнице.

РФЈ-151 је прихватио и сугестију браниоца да су се од наоружаних српских јединица, "које су, потом, вршљале по Барањи", плашили и локални Срби, нарочито добростојећи.

"Да, нису смели да заштите Хрвате... Ко је имао дуже оружје, имао је већу власт", назначио је сведок.

Бранилац Петровић је сугерисао и да су заговорници "радикалнијег приступа" према Хрватима у Барањи били прваци тамошње Српске демократске странке.

РФЈ-151 је и то прихватио као тачно, прецизирајући да је "радикалнији приступ" укључивао "малтретирање, исељавање и убиства" у Барањи која је била "изван борбених дејстава".

Сведок је потврдио и да је у селу Биље, кога су у септембру 1991. напале и заузеле српске снаге, биле хрватске оружане формације, али је одбио браниочеву тврдњу да у селу уопште није било цивила.

РФЈ-151 је поновио да су напад извеле локална Територијална одбрана и "једна мања јединица Службе", уз артиљеријску и ваздушну подршку ЈНА.

Потврдио је да је ТО била под командом ЈНА, али је рекао да "не зна" да ли је ЈНА командовала целом операцијом.

"О упаду хрватских диверзаната у Србију"

Доказујући да је деловање "црвених беретки" СДБ-а Србије у Барањи било неопходно за спречавање ширења рата у Србију, адвокат Петровић је сведока испитивао о упаду хрватских диверзаната у Србију у зиму 1992. године.

РФЈ-151 је потврдио да се, у фебруару 1992, група хрватских диверзаната у униформама ЈНА превезла преко Дунава у Србију, амфибијским возилом у којем је носила "три тоне експлозива".

На сугестију Симатовићевог адвоката, сведок је потврдио и да је циљ те групе било минирање Батинског моста код Апатина, једине везе између Војводине и Барање.

Пошто је група била откривена и разбијена у Србији, у Барању је стигла Јединица за антитерористичка дејства СДБ-а Србије, изјавио је РФЈ-151.

Ангажовање те јединице у Барањи 1995. године, Симатовићева одбрана настојала је да прикаже као део напора да се, после пада Книнске Крајине и великог таласа српских избеглица који је захватио Србију, спречи да се то понови у Источној Славонији и Барањи.

Сведок је потврдио да је јединица Василија Мијовића "умиривала становништво", сугеришући да методи нису били увек прихватљиви.

РФЈ-151 је данас завршио сведочење, а поновљени хашки процес Станишићу и Симатовићу биће настављен у уторак, 26. септембра, исказом следећег сведока оптужбе.

Станишића (66), који је од 1992. био шеф СДБ-а Србије, и његовог помоћника Симатовића (67), оптужница терети за прогон, убиства, депортације и присилно премештање хрватских и муслиманских цивила током ратова у Хрватској и БиХ, 1991-95.

У четири тачке оптужени су за злочине против човечности, а по петој за кршење закона и обичаја ратовања.

Злочини за које су оптужени Станишић и Симатовић почињени су, како тврде тужиоци, током спровођења удруженог злочиначког подухвата, чији је циљ било трајно и насилно уклањање Хрвата и Муслимана са великих делова територија Хрватске и БиХ, ради остваривања српске доминације.

На челу злочиначког удружења био је, према тужиоцима, тадашњи председник Србије Слободан Милошевић.

После првог суђења, које је, након једног неуспелог покушаја, почело 2009, првостепено веће Хашког трибунала ослободило је, 29. маја 2013, Станишића и Симатовића кривице по свих пет тачака оптужнице.

Апелационо веће Трибунала усвојило је, 15. децембра 2015, кључне основе жалбе коју је на ту пресуду уложило Тужилаштво.

Поништило је ослобађајућу пресуду и наложило да процес буде поновљен.