Летња пауза на суђењу Станишићу и Симатовићу

Иако пауза у раду суда траје три недеље, председавајући судија Бартон Хол најавио је да ће поновљени процес Станишићу и Симатовићу бити настављен 21. августа.

Претходно је, на данашњем заседању суда иза затворених врата, окончано тродневно испитивање заштићеног сведока оптужбе.

О чему је сведок говорио и под којим псеудонимом остало је недоступно јавности, будући да је затворена седница највиши ниво заштите идентитета сведока у поступцима пред судским Механизмом, правним наследником Хашког трибунала, који суди Станишићу и Симатовићу.

Веће судије Хола требало би да, до краја ове недеље, одлучи о захтевима оптужених Станишића и Симатовића да, током летње паузе, буду пуштени у Србију, на привремену слободу.

Станишић је затражио да, због хроничне болести органа за варење, на привременој слободи остане све док тужиоци не заврше извођење доказа против њега.

Правила судског Механизма дозвољавају да, уколико се одрекне права да присуствује процесу, Станишићу може бити суђено у његовом одсуству, док га у судници заступају браниоци Вејн Џордаш и Јан Едвардс.

Од када су се у хашком притвору нашли први пут 2003. године, након што су их власти Србије ухапсиле после убиства премијера Зорана Ђинђића, обојицу оптужених је суд више пута пуштао на привремену слободу.

Према подацима његове одбране, Станишић је дуже од шест година провео на привременој слободи, а више од пет година у притвору.

Бившег шефа СДБ-а Србије Станишића (66) и његовог помоћника Симатовића (67) оптужница терети за прогон, убиства, депортације и присилно премештање хрватских и муслиманских цивила током ратова у Хрватској и БиХ, 1991-95.

У четири тачке оптужени су за злочине против човечности, а по петој за кршење закона и обичаја ратовања.

Злочини за које су оптужени Станишић и Симатовић почињени су, како тврде тужиоци, током спровођења удруженог злочиначког подухвата, чији је циљ било трајно и насилно уклањање Хрвата и Муслимана са великих делова територија Хрватске и БиХ, ради остваривања српске доминације.

На челу злочиначког удружења био је, према тужиоцима, тадашњи председник Србије Слободан Милошевић.

После првог суђења, које је након једног неуспелог покушаја почело 2009. године, првостепено веће Хашког трибунала ослободило је 29. маја 2013. Станишића и Симатовића кривице по свих пет тачака оптужнице.

Међутим, апелационо веће Трибунала усвојило је 15. децембра 2015. кључне основе жалбе коју је на ту пресуду уложило Тужилаштво.

Поништило је ослобађајућу пресуду и наложило да процес буде поновљен.

На поновљеном процесу Станишићу и Симатовићу исказ су, од почетка 13. јуна до данас, дала седморица сведока.

Уз данашњег, то су били: РФЈ-153, Радослав Максић, Џон Вилсон, РФЈ-072, Владо Вуковић и РФЈ-066.

Сви су сведочили о улози Станишића и Симатовића у формирању, наоружавању и заповедању српским снагама које су, према оптужници, починиле злочине над хрватским цивилима у САО Крајини, од 1991. 1992. године.

Поновљени процес Станишићу и Симатовићу последњи је у којем ће судије утврђивати да ли су бивши званичници Србије криви за ратне злочине у Хрватској и БиХ.

Пред Хашким трибуналом ниједан државни функционер Србије није био осуђен за та злодела. Оптужен за злочине против човечности у Хрватској и геноцид у БиХ, 1991-95, био је тадашњи председник Србије Слободан Милошевић, али он је, пре краја процеса, 2006. умро у судском притвору у Схевенингену (Сћевенинген).
Генерала Момчила Перишића, који је био начелник Генералштаба Војске Југославије, апелационо веће Трибунала правоснажно је ослободило кривице, поништивши првостепену пресуду којом је био проглашен кривим за злочине у Сарајеву, Загребу и Сребреници и осуђен на 27 година затвора.

Правоснажну пресуду по оптужници за злочине у Хрватској и БиХ, 1993-95, чека и Војислав Шешељ, кога је првостепено веће, у марту прошле године, ослободило кривице.

У то време, међутим, Шешељ није био званичник владе у Београду, него лидер Српске радикалне странке.