Случај Ћурувија, сведочили Михајловић и Стијовић

Током сведочења на суђењу оптуженима за тај злочин у Специјалном суду у Београду, Михајловић је рекао и да су га о тим сумњама обавестили сарадници.

Михајловић, који је руководио МУП-ом од 2001. до 2004. године, на питање судије Снежане Јовановић ко га је конкретно обавестио одговорио је: Горан Петровић и Сретен Лукић.

Навео је и да се због протока времена не сећа многих ствари и да зато није веродостојан сведок.

"Не видим себе као веродостојног сведока зато што не памтим шта су ми све сарадници преносили о оперативним подацима", рекао је Михајловић на шта је Јовановићева одговорила да ће суд то да процени.

Сведочење о том злочину Михајловић је почео јуче, али није завршио с обзиром на бројна питања учесника у процесу.

Стијовић: Недостајали делови досијеа Ћурувија

Бивши функционер ДБ-а Зоран Стијовић рекао је током суђења да су у досијеу који је београдски центар ДБ-а водио о Ћурувији недостајали неки делови.

"Врло лако се може видети у досијеу да је очишћен", рекао је Стијовић који је сведочио о томе како је ДБ после петооктбарских промена уништавала документацију из периода од 1998. до 5. октобра 2000. године.

Током сведочења на суђењу у Специјалном суду у Београду, Стијовић је рекао да је прегледом тог досијеа уочио "много индикативних ствари" и да недостају "читави временски периоди".

Стијовић је рекао и да је у јулу 2001. на састанку коме су присуствовали тадашњи начелник ДБ Горан Петровић и његов заменик Зоран Мијатовић речено да је случај убиства Чурувије "готова ствар".

Сведочио је и да је од њега тражено да се приведе бивши начелник београдског центра ДБ Милан Радоњић и да се "против њега, као организатора убиства поднесе пријава".

Стијовић је рекао и да није мислио "да је баш тако" али да је одредио групу опреративаца која је добила задатак да приведе Радоњића.

Према његовим речима, они два дана то нису могли да ураде уз објашњење да га нема нигде, да су га видели у кафићу на Дорћолу али да нису могли да га приведу.

"Тражио сам број телефона који је тада користио и позвао га да дође, а рекао сам му да обуче тренерку и патике и да понесе цигаре", рекао је Стијовић.

Додао је да је Радоњић дошао за око пола сата у просторије ДБ, али да није хтео да разговора ни о чему и да је ноћ провео у подруму.

"Ујутро смо добили написану пријаву и колима отишли с Радоњићем у Окружни суд, али ту ме је сачекало изнедњење јер је Радоњић био оптужен за помагање за злочин на Ибарској магистрали", рекао је Стијовић.

Он је сведочио и да се тада постављало питање и да ли ће "Радоњић бити примљен или не у Окружни затвор" додавши да је Радоњићу, после одређеног времена одређен притвор до 30 дана.

Сведочио је и да је потом дошао до сазнања да се по улици и подземљу прича да су он и оперативци који су привели Радоњића на мети "наводних пуцача који су дошли преко Дрине" а да Мијатовић шири приче о томе "да је параоничан".

Он је рекао и је разговорао у затвору са бившим начелником ДБ Радетом Марковићем и да је Марковић био уплашен и да се плашио за своју и безбедност своје породице".

Стијовић ће сутра наставити да сведочи у Специјалном суду.

Тужилаштво тврди да су припадници ДБ-а 11. априла 1999. по налогу Милана Радоњића пратили Ћурувију пре него што је убијен.

"Он је утврдио да у досијеу Славка Ћурувије не постоје подаци о томе да је он у то време био праћен као ни неки други документи што мислим да је важно посебно ако повежете са другом чињеницом о којој је говорио а то је да је након 5. октобра у периоду док је Раде Марковић још био начелник ДБ-а један велики део документације уништен", указује адвокат породице Ћурувија, Слобидан Ружић.

"Немојте заборавити да је Славко Ћурвија убијен 11. априла а да је Милан Радоњић само пет дана пре тога постао начелник београдског центра. Из досадасњег тока поступка смо сазнали да је он праћен од октобра па ако је неко имао разлога да нешто од окобра до априла склони то свакако није био Милан Радоњић", сматра Зора Дорбичанин Никодиновић, адвокат Милана Радоњића и Ратка Ромића.

Ћурувија је убијен 11. априла 1999. у Светогорској улици Београду, у хаустору зграде у којој је живео.

За убиство су оптужени тадашњи начелник Државне безбедност (ДБ) Радомир Марковић, начелник београдског центра ДБ Милан Радоњић, бивши главни инспектор Друге управе ДБ Ратко Ромић и припадник резервног састава ДБ Мирослав Курак.

По оптужници, Ћурувију је убио Курак који је у бекству, а саучесник му је био Ромић који је као и Радоњић ухапшен у јануару 2014. године.

Оптужени су током претходних рочишта одбацили сваку повезаност са тим злочином.