Азил или социјални бег?

Иако не постоје званични подаци, процењује се да је прошле године из Србије у Европи азил тражило преко 20.000 људи. То су углавном становници јужног дела Србије, махом Албанци и Роми.

Када неко тражи азил, то значи да тражи заштиту државе у коју је отишао из своје земље. Људи из Србије углавном одлазе у Белгију, Норвешку, Шведску, Немачку.

"Пошто смо ми навели да нам није безбедан живот на Косову, да нас прогањају Албанци, они су нама рекли Србија је ваша држава, припадате Србији, можете да живите у Србији", рекла је жена која је са породицом враћена из Норвешке.

Према њеним речима, поново су се жалили и рекли да у Србији немају посао, кућу, на шта су они одговорили да то није њихов проблем.

Разлози за одлазак су дискриминација, расни прогон, сексуална оријентација, али и лоша економска ситуација. Ипак, овај последњи разлог није довољан да би се добио азил.

"Злуопотреба је у сваком случају жеља да се тражилац азила закачи на систем социјалне заштите те неке земље која је у бољој финансијској позицији него ми. Све остало, да га неко мучи, да га неко тлачи, лако је проверљиво и може се доказати да ли тога има или не", рекао је Иван Гергинов из Комесаријата за избеглице.

С обзиром на то да је у Европи велики број људи из Србије који траже азил, провера стања и истинитости њихових тврдњи врши се по хитном поступку и траје око две недеље. После тога их углавном одбију и депортују.

"Неки показатељи, у ствари, говоре о томе да већина, наравно, не добије никакав статус и њихови захтеви бивају одбачени с обзиром да долазе из Србије, која се у Европи третира као сигурна земља порекла. Што значи, по таквој дефиницији, људима који долазе из Србије не прети никаква врста прогона нити им је живот икако угрожен", каже Радош Ђуровић из Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.

Према подацима Министарства унутрашњих послова, од почетка 2010. године до данас, примљено је око 4.000 захтева за преузимање српских држављана. Стручњаци сматрају да ће се тај број вишеструко повећати.