У вртлогу замршених прописа - чији је пропуст кад стан има више власника

Због вишеструке продаје станова, готово у нерешивом проблему нашло се више од 20.000 људи, a судови су затрпани дуготрајним поступцима. Најновији случај у београдском насељу Миријево. Постоје две групе власника станова: први који су их купили у њих никада нису ушли, а други у њима живе.

Одобрење за градњу зграде на месту породичне куће, Радонићи су добили 2002. године.

Грађевинску дозволу нису ни тражили, нити су је добили, али јесу суинвеститора и извођача радова: и један и други су продавали станове у изградњи.

Оливера Поповић објашњава да је 2004. године купила стан од око 28 квадрата, те да га је платила 23.800 евра.

Истиче да је суђење почело у јануару 2010. године, као и да је после две године донета пресуда о државини, према којој треба да се врате у своје станове.

Након што је зграда легализована, 2013. године стан број један, али укњижен купила је Славица Момчиловић и убрзо ушла у судски спор.

"Ми смо овде купили већ укњижен стан. Није довољно ни што си власник стана, ни што тај неко потражује на нашем стану 32 квадрата. Имамо стан од 67 квадрата који је исте величине, као што су и сви други станови у овој згради", прича Славица.

"Испарили" суинвеститор и предузеће

Суинвеститор Дејан Ивановић и предузеће "Станковић", наиме, вишеструко су продали осам од 20 станова у недовршеној и нелегализованој згради.

Због недостатка пара за завршетак објекта, "нестали" су из приче.

Породица Радонић тада ангажује новог извођача радова, који преузима градилиште, добија одобрење за градњу које је претходним извођачима истекло, завршава и легализује објекат.

Када се Радонићи, коначно, књиже у катастру, почињу да стижу тужбе преварених купаца, али и извршитељка.

Какав је став извршитељке

Мирјана Димитријевић, јавна извршитељка тврди да од суда искључиво добија решење о извршењу, који решење доноси на основу пресуде, као и да извршитељи често у спису немају саму пресуду.

"Ни људи који су сада у становима нису криви, као ни људи који су повериоци које сад треба увести у станове. И једни и други су се нашли у таквој ситуацији, зато што су куповали од несавесних лица", указује Димитријевићева.

Први купци право на станове траже на основу пресуде суда, да имају право државине.

Иван Златић из Удружења грађана "Кров над главом" објашњава да нису сви судски поступци у овом случају окончани, те да није јасна власничка структура.

"Оно што би било најнормалније и најцивилизованије је да јавна извршитељка застане, док се не заврше сви судски поступци и док се не утврди целокупна ситуација", наводи Златић.

Укључио се и омбудсман

У решавање случаја зграде у Миријеву укључио се и Заштитник грађана.

Истиче да је превара купаца станова мања у односу на 2010. годину када је и уведен јединствен регистар непокретности.

Процењује, међутим, да је око 20.000 људи на тај начин оштећено, као и да свакодневно добија пријаве.

"Заштитник грађана не може да контролише рад судова, али може да контролише рад свих оних у низу, због којих је евентуално проблем дошао: инспекције и урбанизам у општини, катастар и судске извршитеље", истиче омбудсман Зоран Пашалић.

Шта се дешава у пракси

Највећи број преварених купаца неће добити ни стан, нити новац назад. Власник стана може бити само један од преварених у ланцу, а остали имају право на обештећење.

То у теорији лепо звучи, али у пракси није могуће јер инвеститори најчешће немају пријављену имовину, па ни суд нема шта да им одузме.