Како смањити број представки пред судом у Стразбуру

Највећи број тужби грађана Србије, Европски суд за људска права одбаци, и то углавном због једне грешке – зато што претходно не искористе сва правна средства у својој земљи, објашњавају стручњаци.

Додају, међутим, да од предмета које Европски суд узме у разматрање, у највећем броју случајева утврди да је Србија повредила право својих грађана.

Такве су биле чак 22 од 24 пресуде прошле године, наводе у Јукому. Многе од њих донете су, кажу, у корист радника који су у Србији добили спор, али годинама чекају на извршење пресуде.

"Не могу да наплате своје зараде које су остварили радом у државним и друштвеним предузећима у Србији у задњих двадесетак година. Само морам да кажем да има преко 80.000 радника који чекају на извршавања пресуда, и то је број који су синдикати забележили, а говори се о огромним цифрма дуга који држава треба да исплати радницима", каже Катарина Голубовић из Комитета правника за људска права – Јуком.

А задатак за цео систем је да унапреди рад правосуђа јер се велики број жалби Европском суду за људска права односи на повреду права на правично суђење и суђење у разумном року, каже заштитник грађана Зоран Пашалић. Важно је, напомиње, и да држава извршава пресуде Европског суда.

"Свака пресуда тог суда има упутства како се систем треба конкретно реформисати, или шта треба урадити у том систему. Ми морамо да усвајамо та упутства и извршавамо пресуде из разлога тог што су санкције за неизвршење пресуде врло строге, то су привремене мере које чак могу довести до удаљења Србије из Савета Европе, што до сада ниједна земља није била у тој ситуацији", каже Пашалић.

О статусу деце за коју се сумња да су нестала у породилиштима 

Коначно, после шест година, од доношења пресуде Европског суда за људска права о несталим бебама у Србији, пред посланицима ће се у понедељак наћи предлог Закона о утврђивању чињеница о статусу деце за коју се сумња да су нестала у нашим породилиштима.

"Оно што је мој утисак јесте да ми покушавамо да се формално провучемо. Један од добрих показатеља јесте Закон који је требало да реши питање нестанка беба, где је досуђена накнада којом би требало људима да се надомести штета, што јесте био један од услова пресуде Европског суда за људска права", каже Саво Манојловић из Удружења за заштиту уставности и законитости.

Додаје да је било потребно утврдити и ефикасну истрагу, да би се тачно видело шта се ту дешавало, да би ти људи могли да знају да ли им је дете отетео, па препродато, да ли постоји нада да ће га наћи.

У многим случајевима Србија, кажу стручњаци, призна да је повредила право својих грађана и с њима склопи поравнање. Тако смањује негативну статистику о изгубљеним споровима пред Европским судом за људска права.

А требало би, сматрају, да не тера своје грађане пред тај суд, већ да више и ефикасније решава проблеме унутар државе.