ПИСА задаци уместо комбинованог теста од 2022. године

"Идеја је да укинемо комбиновани тест и да поставимо неку другу причу", рекао је Шарчевић на конференцији о плановима рада тог министарства.

Успех из средње школе сада носи 60 бодова, док на тестовима ђаци максимално могу да освоје 40 бодова.

Министар је навео да ће се то бодовање највероватније мењати, те да ће тако успех из школе носити 50 бодова, док ће на три теста ђаци максимално моћи да освоје 50 бодова.

Ове године ђаци ће полагати малу матуру као и до сада. Једина новина је што тестови неће бити штампани у комерцијалним штампаријама, већ у штампарији која ће бити у Заводу за унапређење образовања и васпитања у Фабрисовој улици, под окриљем ресорног министарства.

Новина је и што ће се тестови прегледати дигитално. Министар просвете каже да је при крају израда софтвера коју ради Факултет организационих наука.

Решени тестови ће се скенирати и шаљу се на један заједнички пункт који ће бити у Графичкој школи на Новом Београду.

Ту ће се сви тестови дигитално прегледати.

На новој Стратегији образовања до 2030. године, како је рекао Шарчевић, ради се више од осам месеци и већ почетком фебруара јавности ће бити представљено шта је планирано да се уради у предшколском и основном образовању.

За март је предвиђено да се презентује десетогодишњи план развоја за средње школе, затим у априлу ученички и студентски стандард и инвестиције, у мају наука, а у јуну високо образовање.

Убудуће 13 типова гимназија 

Министар је рекао да је актуелна Стратегија образовања 2020, већ у потпуности реализована и да је у њој предвиђено да 40 одсто ученика уписује гимназије.

Нова стратегија, открива Шарчевић, предвиђа да 45 одсто ученика уписује гимназије. Каже да ће у Србији бити 13 типова гимназија.

Наводи да су на неки начин у Србији била занемарена талентована деца, и да су постојале само гимназије за ђаке надарене за математику и језике.

Слика се, како каже, већ променила, јер су отворена одељења за ђаке надарене за физику, ИТ, биологију и хемију, а сада су на ред дошла специјализована одељења историје и географије, као и спорта.

"Спортске гимназије ће другачије изгледати. Оне ће имати курикулум опште гимназије, али и много програма везаних за спорт", нагласио је она.

Новина ће бити и што се тиче уметничких гимназија.

"До сада јер смо имали само средње музичке и једну дизајнерску гимназију. Радићемо на моделима који воде ка креативним индустријама, дизајну, сценској уметности, медијској писмености", закључио је министар.

Шарчевић је рекао да ће крајем јануара бити расписан први конкурс за запошљавање просветних радника.