Резултати ПИСА тестирања "јако лош знак" за Србију

Резултати ПИСА тестирања постигнућа ученика, које је спроведено у 79 земаља света, а на којем је Србија заузела 45. место, нису добри за нас као друштво, показатељ су да тапкамо у месту веома дуго и да не напредујемо, каже проф. др Александер Бауцал са Филозофског факултета у Београду. Додаје да је ово тестирање доказ да ученици не знају да примене стечено знање.

Александeр Бауцал је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, навео да га нису изненадили резултати ПИСА тестирања у којем су учествовала 8.442 петнаестогодишњака из Србије.

"Резултати нису добри за нас као друштво", сматра проф. др Александар Бауцал, "треба да на неки начин пробамо да дискутујемо о образовању озбиљно и независно од разних дневнополитичких подела које имамо."

Указао је да нам "ови резултати показују да ми од двехиљадитих година лутамо, ништа нисмо урадили".

Додао је да се много ради, али да нисмо далеко одмакли. "Практично ми тапкамо у истом месту већ јако дуго, што је јако лош знак за нас. Дакле, не напредујемо", нагласио је професор.

Навео је да смо од 2000. године испробали разне реформе и додаје да је главни проблем недостатак континуитета.

"То препознајемо сви, чак и када се промене министри који су формално из исте гарнитуре и политичке групације мање-више сваки министар започиње нешто своје. Има ту пуно ентузијазма, има ту пуно рада, међутим проблем је што је образовање кумулативни процес –дакле оне земље које напредују у овим истраживањеима су земље које су успоставиле неку врсту договора и то широког договора о томе шта хоће да мењају, како ће то да раде, имају континутет у дужем периоду", објаснио је Бауцал.

Тврди да то код нас не постоји, као и да "код нас ако и постоји нека идеја шта хоћемо да мењамо то обично траје колико и одређено министарство, а када дође неко друго министарство онда се мењају и идеје".

Сматра да је и велики број наставника изненађен неким реформама, тако да се не може очекивати да ће их спроводити са великим ентузијазмом и разумевањем.

"Мој утисак је да се наставници сада углавном ‘праве мртви’, када год дође нека нова идеја реформска кажу ‘сачекај да видим ови ће још пар година па ће да оду, онда ће доћи неко нови најбоље, да ми ништа не дирамо’", рекао је Бауцал.

Ученици у Србији мање вреднују школу и образовање

Садашњи резултати ПИСА тестирања су на истом нивоу као и претходни, тврди професор.

"Ми се нисмо помакли, чак смо у неком апсолутном смислу и пали, али то није статистички значајно. Лоша вест је што то значи да наши ученици имају много слабије образовање него деца у европским земљама", истакао је Бауцал. 

Нагласио је да наши ученици и када нешто знају, и покажу то знање на часовима оцењивања и репродукују га, то знање, како показује ово тестирање, не умеју да употребе.

"ПИСА тестирање испитује не колико ученик може да репродукује онога што је учио, него колико може на основу онога што је учио у школи да препозна и реши неке животне проблеме. Дакле, пре свега је фокус на томе колико ученици умеју да примене оно што су научили у школи, а не колико умеју да репродукују", објаснио је Бауцал.

Други забрињавајући податак је, када се испитују ставови ученика, да они мање вреднују школу и образовање него у другим земљама.

"Што значи да смо ми на неки начин изгубили њихово поверење и нама предостоји да пробамо опет да направимо такво образовање које ће моћи да кореспондира са њиховим интересовањима и начином како они размишљају, да би уопште ученици могли да се заинтересују за то образовање", поручио је проф. др Александер Бауцал, додајући да је очигледно да њих сада више занимају све друге ствари него школа.

број коментара 24 Пошаљи коментар
(уторак, 03. дец 2019, 19:05) - anonymous [нерегистровани]

Тест прилагођен наставном градиву запада

Е кад би тест био из области мог мајстор Милета, сви би ови "зналци" били последњи на листи.
Хајде ми направимо тест према градиву наше школе, бићемо у врху по успеху. Срење школе у САД су катастрофалне, наши средњошколци су генијалци за њих.

(уторак, 03. дец 2019, 18:34) - anonymousP [нерегистровани]

Nisam ni procitao cijeli tekst...

... Provjerio Sam PISA listu. Kakvo je skolstvo u Srbiji, to ne znam. Kakvo je skolstvo u UK, znam. U 80%. skola odrzavanje discipline u razredu je glavni predmet. Oni su na 14 mjestu...


(уторак, 03. дец 2019, 17:51) - anonymous [нерегистровани]

Tablica množenja se uči, druže, kući i osnovnoj školi!

Ostalo je do učitelja i nastavnika!

(уторак, 03. дец 2019, 17:41) - anonymous [нерегистровани]

Ne maltretirajte decu

takvi testovi su vjerovatno prevazidjeni davno..da takav test americkoj deci date bili bi na zadnjem..zadnjem mestu na svetu, zato okrenite se tehologiji..digitalizmu, computerima. ...

(уторак, 03. дец 2019, 16:41) - anonymous [нерегистровани]

Почели смо да

питамо ЕУ како се прави топла вода.И наравно неће ти они желети добро и да твоја деца буду боља од њихове.

(уторак, 03. дец 2019, 16:40) - Кентаур [нерегистровани]

Ужас!

Пре неки дан имали смо обуку у школи за коришћење новог дигитрона који има могућност да се програмира. Компликован је, заиста али тврдим да за месец - два свако може да се обучи да га користи. Све ради, израчунава целе изразе, логаритамске једначине, тригонометријске неједначине, системе 4x4, израчунава теме функције, ма све ради ... На матурском испиту за две године, ученик ће смети да га користи и ако само да коначни резултат, без поступка, сматра се да је урадио задатак. Будући матурант, неће морати да зна таблицу множења, неће морати да сабира и одузима, неће морати ништа да разуме, само укуца врдности у програм и он избаци коначну вредност! Оно најжалосније је, да будуће генерације су генерације робота .

(уторак, 03. дец 2019, 16:14) - Neša [нерегистровани]

Ah

Pre desetak godina žali mi se prosvetar: "Što decu više učimo manje znaju". Rekoh mu da im je jalov posao jer se zvanično obrazovanje sistematski uništava još od Šuvarove reforme a društvo medijima. Znanje je neprijatelj, smeta korisnoj poslušnosti. Ovo danas nisu posledice nego planirani rezultati.

(уторак, 03. дец 2019, 15:58) - anonymous [нерегистровани]

Paušalne pretpostavke

Pa pročitajte izveštaj pre nego što taki komentarišete. Naravno da su te stvari uzete u obzir. Pa nisu ljudi koji organizuju testiranje pali sa grane. Ovo je najveća provera znanja učenika i metod je striktno definisan. Sigurno ne čekaju komentatore vesti da im otvore oči u vezi procedure.

(уторак, 03. дец 2019, 14:50) - anonymous [нерегистровани]

jeftina radna snaga

Grdno se varate.I ovde na zapadu je najveci problem kako da se zaposli nekvalifikovana radna snaga.Tehnologija sve vise napreduje i trazi kvalifikovanu radnu snagu.Nemacka pravi programe gradjevinarstva da bi koliko toliko zbog sozialnog mira zaposlila nekvalifikovanu radnu snagu.Pozdrav iz Nemacke.

(уторак, 03. дец 2019, 14:38) - Паметњаковић [нерегистровани]

Интелигенција је проблем.

Свако може да набубачи нешто напамет и то да понавља, то меморисање сигурно може послужити за квизове, али да се знање примени, то је потпуно други и виши ниво свести који се зове интелигенција.Значи, ми по факултетима имамо већину професора доктора наука који понављају као папагаји једно те исто сваке године, али нису у стању то да примењују, није само проблем основно и средње образовање.У Србији се увек ценило меморисање и зато нам је земља пропадала константно, јер од тога нико нема користи.Људи који су инвентивни и креативни, који примењују знања и стварају нешто ново и корисно, у Србији никада нису вредновани и они су напустили Србију или раде за фирме ван Србије.Проблем је што код нас до сада није било у власти паметних људи који су у стању да разликују меморисање и интелигенцију.