Ђорђевић: Више новца за социјалну заштиту у наредној години

Зоран Ђорђевић, је за емисију Седмица Радио Београда 1 навео да је у односу на почетни план  за 2019. годину, у 2020. добијено 12,3 милијарде више. 

"Ми смо у односу на почетни план за 2019. годину, у 2020. добили 12,3 милијарде више, или 139,2 милијарде динара. Превасходно ће бити усмерене на развој социјалне заштите. Има неких нових ствари које желимо да уведемо, као што је даљи развој социјалних крата, затим за унапређење рада центра за социјални рад и свакако побољшање материјалног положаја и повећање неких надокнада, кад су у питању породица и деца", навео је Ђорђевић.

Уз велику захвалност пензионерима, који су поднели највећи терет фискалне консолидације, министар је истакао да ће се и у наредном периоду водити брига да буду задовољни грађани који припадају овој популацији и потврдио повећање пензија у наредној години од 5,4 одсто.

"Много пре него што смо очекивали, још смо били на неки начин у фискалној консолидацији, почели смо са повећањем пензија. Видите да из године у годину, ми њих не заборављамо и бићемо ревносни и убудуће. Увек ћемо водити рачуна о томе, јер нам је битно да грађани који припадају тој популацији буду задовољни и буду материјално ситуирани", поручио је Ђорђевић.

Додаје да ће се наставити са побољшањем њиховог материјалног положаја, како кроз повећање пензија, тако сваки пут када има простора и са новчаним давањима.

"Швајцарска формула подразумева да, ако рецимо узмемо, да је повећање просечне зараде у односу на претходну годину, у години дана, у одређеном проценту. Узима се 50 одсто тог повећања које је било и 50 одсто повећања од укупног пораста цена на мало. Када се сабере даје Швајцарску формулу. Кад смо рачунали за годину дана испало је да је то неких 5,38 одсто, то значи биће повећање пензија 5,4 одсто", наводи министар.

Доношење новог Закона о раду планирано је до краја 2021. године. Формирање радних група и јавна расправа о новом закону планирани су за наредну годину. Привредна комора Србије је недавно предложила измене по питању боловања, а министар истиче да је ова област добро регулисана и важећим законом.

"Када је у питању ова примедба, или сугестија, или предлог, ја сам више на страни синдиката и радника, јер мислим да је овај Закон о раду врло прецизно дефинисао како се користи боловање. Које су то дужности радника и на који начин они треба да донесу ту потврду. То је члан 103, члан 179 , у ставу 3 тачка 3, где се каже како и на који начин уколико се злоупотреби, може да се добије отказ. Како и на који начин послодавац може да провери, да ли је злоупотреба боловања у питању. Тако да мислим да је то врло прецизно дефинисано", навео је Ђорђевић.

Додаје да грађани могу то да погледају уколико потраже Закон о раду на Интернету.

"Значи члан 103 регулише, како се доказује боловање, а члан 170, став 3, тачка 3 и став 3, тачка 7 и став 4, кажу шта подразумева злоупотребу и како може да се докаже да је злоупотреба у питању", објашњава министар.

Израда социјалних карата

И наредне године, један од приоритета Министарстав за рад, запошљавање, борачка и социјлална питања биће израда социјалних карата. 

"Процес израде социјалних карата је врло комплексан. Да није тако, не би 30 година чекали као држава да се то уведе. Мислим да је то најбољи начин да дођемо до једне праведније и транспрентније поделе. Да видимо шта имамо, чиме располажемо и какав нам је материјално - финансијски положај грађана", наводи Ђорђевић.

Додаје да је први корак учињен пре доношења закона. 

"Ми смо кренули са првим кораком пре доношења закона, да све оно што имамо у Министарству као базе података, објединимо на једном месту. То смо урадили у току ове године. Прва фаза је завршена почетком јула ове године. Она је обједињена и налази се у Државном дата центру. У међувремену је наравно рађено и на изради закона, који треба да уђе у скупштинску процедуру. Он је спреман. Ми ћемо га послати на Владу и чекаћемо да га Влада усвоји, како би ишао у скупштинску процедуру, што нам је основа за други део", објањава министар.

Додаје да друга фаза подразумева да ћемо моћи да, све податке који су потребни за анализу и алате који су потребни да би добили квалитетну анализу тога каква нам је структура грађана када је у питању материјални положај грађана, добијемо на једном месту и да повлачимо податке из других база.

"До тада радимо све припремне радње, да будемо спремни за тренутак кад закон буде изгласан и он буде део система. На крају у трећој фази да почнемо да радимо на алатима који ће нам помоћи да будемо транспарентни и праведи у подели социјалних средстава", наводи Ђорђевић.

Како истиче, циљ Министарства је да систем рада центара за социјални рад буде унапређен и да се приближи стандарду најразвијенијих земаља Европе.

"Ми смо анализу завршили. Предложили смо како и на који начин треба да буде стандардизована и како треба да изгледа будућа систематизација. Са сарадницима и неким стручним сарадницима из иностранства радили смо на томе да видимо како треба да изгледају нови модерни центри за социјални рад. Они треба да буду модуларни и унификовани за целу државу. Биће подељени у четири или пет различитих величина центара за социјални рад, који ће бити по броју запослених и по величини различити, али ће бити одређени према броју грађана које опслужују", објашњава министар.

Додаје да центри за социјални треба да буду идентични по физичком изгледу, али и по броју запослених.

"Примера ради ако су Врање и Вршац по броју корисника исти, центри за социјални треба да буду идентични по физичком изгледу, али и по броју запослених. Тиме ћемо довести до тога да се запошљавају људи који требају том центру и троше се наменски средства добијена од државе. Да не испадне, рецимо да је центар за социјални рад у Врању кад га изградимо, драстично скупљи од Вршца, а они исто изгледају. Тачно ћемо знати колико којих модела треба и где. Могу да се распишу тендери и конкурси и врло лако да се дође до тога да сви изгледају исто. Да се уштеди с обзиром да ће бити унификовани и знаће се унапред колико таквих централна треба да се изгради", наводи Ђорђевић.

На СОС телефон за жене жртве насиља стигло 2.350 позива

Приликом стандардизације центара за социјални рад водило се рачуна, како о безбедности социјалних радника, тако и о безбедности корисника. Министар Ђорђевић, каже да ће Министарство и даље активно учествовати у борби за спречавање свих врста насиља.

"Ми радимо тренутно на изради стратегије превенције насиља над женама и мислим да ће она бити готова до краја ове године, што је по плану. И председница Владе се укључила и имали смо пар састанака на ту тему. Она жели да та стратегија буде ефикасна и да да на неки начин смерницу како треба да буде изграђен акциони план. Верујем да ће бити квалитетна стратегија", оцењује Ђорђевић.

Додаје да се у међувремену кренуло са едукацијом запослених, затим са превенцијом, да када имамо индиције да је неко насилан, то не буде више у неким околностима где неће бити контроле.

"Увели смо и национални СОС телефон, који је био наша обавеза према Истанбулској конвенцији. Раде стручни људи. Телефон је доступан 24 сата, 7 дана у недељи. Тренутно ради 10 запослених у свим сферама и оно што је битно од када је отворен, од 27. децембар 2018. до данас било је 2.350 позива, што значи да је заживео. Они који имају проблем и поверење да се јаве, добиће најквалитетнију услугу и савет, помоћ или неку врсту интервенције. Сви су заштићени. Позиви могу да буду и анонимни, могу и са представљањем, сасвим је свеједно. Верујем да оволики број позива и то што је заживео, управо говори о томе да смо на правом путу, да ефикаснијом борбом убудуће пробамо да искоренимо насиље или у крајњем случају га спустимо на неки далеко нижи ниво", објашњава министар. 

Нови закон обавезаће послодавце да осигурају све раднике

Додаје да нови Закон о осигурању у случају повреда на раду, који је у припреми, налаже да сви послодавци, морају да осигурају своје раднике.

"То неће представљати намет, зато што закон налаже да сви морају да буду осигурани. Штете које настану ће за послодавце у почетку бити мало оптерећење. Сваку штету која наставне из радног односа, ће платити осигурање. Радници ће бити сигурни, јер у случају да се деси било каква повреда осигурање ће платити ту повреду", објашњава Ђорђевић.

Додаје да уколико послодавац није предузео све у складу са законом да заштити радника, онда ће осигуравајућа кућа, поред државе, да тужи тог послодавца, а може, како каже, и сам радник зато што није добио адекватану заштиту и безбедност на раду", наводи Ђорђевић.

Како каже, предвиђено је и да боловање до 30 дана не иде више на терет послодавца, већ да иде на терет осигурања, тако да уколико постоји злоупотреба, онда осигурање тужи радника.

"Ми смо гледали да сублимирано сва искуства која постоје у Европској унији. Да направимо закон који се у свим сегментима показао као позитиван. Ништа нисмо измишљали, већ смо узимали само оно што је позитивно. Наша радна група је ишла на стручна саветовања, да види како то раде неке земље које су то уредиле на најбољи могући начин и ми смо буквално укрстили све то у овај закон", закључио је министар.