Ћупићи немају дилему отићи или остати у Србији

Непредвидива игра судбине, пре пет година, довела је Бојану из Крагујевца и Небојшу из Задра до Суботице. Једино што је било извесно је да желе велику породицу.

"Ја сам имала прабабу и прадеду са пуно деце, где смо се сви окупљали, он је имао бабу и деду који су имали пуно деце. И онда ваљда тај осећај породице, нашли смо се ту негде", рекла је Бојана.

Породица Ћупић живи у трошној кући на Палићу коју им је поклонио Небојшин брат од стрица. Невољно говоре о томе шта им недостаје.

Небојша Ћупић каже да су у питању свакодневне ствари и да нису у могућности да ураде адаптацију куће.

Бојана Ћупић каже да се деци обезбеде основни услови, да имају где да уче, где да спавају, да не буде хладно купатило.

Без обзира на немаштину, сви ђаци у породици су одлични у школи, а Ђурђе, будући програмер, већ је направио своју прву компјутерску игрицу.

"Направио сам неку игру која се бави пинг-понгом у свемиру. Све цигле поквариш, отпадне зид и можеш да прођеш", објашњава једанаестогодишњи Ђурђе Ћупић.

Фирмирану гардеробу не носе ни деца ни родитељи, али због тога нису несрећни.

"Трудимо се да будемо срећни са оним што имамо, а да не будемо несрећни због нечега што немамо", рекао је Небојша Ћупић.

"Битно је да су здрави, битно је да су срећни, битно је да имају оно основно и они баш не теже томе, не гледају шта друга деца имају, шта они немају", рекла је Бојана.

Ћупићи немају дилему, отићи или остати у Србији.

"Ми остајемо на Палићу, план је да живимо овде, да радимо, да деца расту и желим свим младим људима да стварају породицу", каже Небојша.

Алекса, Михајло, Трифун, Кузман, Ђурђе и њихови родитељи, не траже помоћ, јер богатство већ имају. Подржати такву породицу, задовољство је добрих људи, којих увек има.