Како зауставити говор мржње и дискриминацију у друштву

У години у којој се обележава 70 година Савета Европе и четврт века Европске комисије за борбу против расизма и нетолеранције узнемирујуће је да су поједине маргинализоване групе у Европи и даље жртве дискриминације и расизма.

Најосетљивије групе су и најизложеније дискриминацији. Проблем је што се тешко одлучују да то пријаве.

"Шест уџбеника је измењено због говора мржње. Говора мржње има и у медијима, а ретко се регулаторно тело бави тиме. Србија није јединствен случај. Морамо бити одлучни и спремни да заштитимо људска права", истиче Сем Фабрици, шеф Делегације ЕУ у Србији.

Једнаки услови за живот за све грађане приоритет је Владе Србије.

"Нулта толеранција мора постојати на сваки облик дискриминације у нашем друштву. Није то само питање ЛГБТ популације. Много о томе се говори, трудимо се максимално да то питање решавамо, али немојмо заборавити младе, немојмо заборавити вршњачко насиље, немојмо заборавити невероватну дискриминацију која и дан данас постоји над Ромима и Ромкињама, над старим људима, над женама и децом. То је оно чиме још додатно морамо много да се бавимо", наглашава Зорана Михајловић, потпредседница Владе Србије.

Од 2016. године Србија учествује у регионалном пројекту за Западни Балкан и Турску. У протекле три године решавана су питања важна за припаднике националних мањина које живе у Србији.

"У другој фази, која ће трајати до 2022. године, бавићемо се темама као што су говор мржње и дискриминације са којима се суочавају ЛГБТ особе", наводи Сузана Пауновић, директорка Канцеларије за људска и мањинска права.

Од пре 25 година, када је формирана Европска комисија за борбу против расизма и нетолеранције, до данас нема великих промена ни у осталим еврпским земљама.

"Узнемирава све раширенији расизам, ксенофобија, антисемитизам, нетолеранција, насиље, нарочито према мигрантима и имигрантима. Једнако је алармантан растући агресивни национализам и етноцентризам. Уверен сам да је то озбиљна претња демократским друштвима и њиховим основним вредностима", каже Тобијас Флесенкемпер, шеф Канцеларије Савета Европе у Београду.

"Стога сви морамо много више да учинимо кроз синергију, у којој делују ЕУ, Савет Европе, амбасаде различитих земља и наравно националне власти", закључује Марија Данијела Маруда, потпредседница Европске комисије против расизма и нетолеранције у име Грчке.

Француска ће искористити председавање Комитету министара Савета Европе да промовише различитости и поштовање људских права, каже амбасадор те земље у Београду. О тим темама представници 47 земаља говориће и наредне седмице у Паризу, на конференцији поводом 25 година постојања Европске комисије против расизма и нетолеранције. Међу њима ће бити и Србија.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.