Помен и парастос страдалима у Гораждевцу

Пре 16 година у Гораждевцу су убијени  деветнаестогодишњи Иван Јововић и дванаестогодишњи Панто Дакић. Четворо деце је тешко рањено. На њих је пуцано из аутоматског оружја док су се купали на реци  Бистрица. Убица је и даље на слободи. У знак сећања на убијене одржани су помени и паратос у Гораждевцу и Београду.

Прошло је 16 година од злочина у Гораждевцу код Пећи, када су и данас непознате особе из аутоматског оружја пуцале на децу која су се купала у реци Бистрици. 

Оплакивање Ивана Јововића, то је једина жеља Сенке Јововић, на дан када су јој убили сина.

Нада је још остала да живи, јер ни у породици Јововић, ни у породици Дакић, као да у правду више не верују.

"Истрага је обустављена. Позвали су ме у Еулекс када је обустављена истрага, била је Словенка која је рекла - није до мене, мени је само наређено да обуставим. То све иде на неком вишем нивоу и они одозго управљају шта ће и како ће да се ради", каже Милисав Дакић, отац убијеног Панта Дакића.

У знак сећања на тај злочин без казне - данас је одржан помен и паратос у Цркви рођења Пресвете Богородице, у Гораждевцу и у спомен соби "Косметске жртве" у Београду.

"Они који су починили тај страшни злочин, након завршетка рата они ће засигурно одговарати ако не пред судом човечјим, онда пред судом божјим. Наше јесте да опростимо, али наше је да памтимо", каже игуман манастира Високи Дечани Сава Јањић.

Са скупа у Београду  порука државе да не одустаје од истине и казне за кривце, и да је решена да помогне породицама страдалих преко закона о заштити ратних војних ветерана али и цивилних жртава рата.

Министар за рад, социјална и борачка питања Зоран Ђорђевић поручио је да ће Србија наставити да тражи правду и кривце за тај злочин.

"Трагедија није почела пре 16 година, почела је одавно, кулминирала је 1998. и 1999. године, а траје и данас. Нећемо заборавити на жртве и нећемо престати да тражимо кривце и као представник Владе кажем: ''Косово је Србија и тако ће и бити заувек''", рекао је Ђорђевић.

Према његовим речима, трагично је када се данас чују поједини гласови из међународне заједнице да се злочини уопште нису дешавали и истакао да је дужност и обавеза државе да негује сећање на жртве и да тражи правду.

Представници Владе Србије и међу Србима у Гораждевцу. На дан злочина положоли су венац код споменика страдалим младићима на Бистрици и другим Србима страдалим од НАТО бомбардовања.

Није помогла ни награда од милион евра 

Нападачи на српску децу која су се купала на реци, само 500 метара од центра села, упркос обећањима, никада нису откривени.

Није помогла ни награда од милион евра коју је тада понудио УНМИК. За тај злочин још нико није одговарао, а Еулекс је услед недостатка доказа затворио истрагу, коју је по доласку на Косово преузео од Унмика.

Александра Дакић Јововић сестра убијеног Панта Дакића јуче је на свом Фејсбук налогу написала да породице настрадалих нису дале свој пристанак за постављање спомен-плоче. 

Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије саопштила је, поводом годишњице злочина у Гораждевцу, да ни после 16 година од масакра над српском децом нико није одговарао за злочин. 

Истичу и да је нормализација односа између Срба и Албанаца немогућа без истине о масовним и систематским злочинима које су починили припадници тзв. ОВК и правде за бројне српске жртве.

Злочин у Гораждевцу 

Тринаестог августа 2003. године, на лицу места убијен је Иван Јововић (19), док је дванестогодишњи Пантелија Дакић повредама подлегао у пећкој болници. Богдан Букумирић (14), Ђорђе Угреновић (20), Марко Богићевић (12) и Драгана Србљак (13) тешко су рањени. 

Најтеже повређени Букумирић је пребачен у тадашњу француску војну болницу у Јужној Митровици, а на путу до болнице, нападнуто је и возило хитне помоћи.

После прве операције, Букумирића без знакова живота, поново хитно пребацују у другу болницу, у северној Косовској Митровици, а одатле хеликоптером на ВМА у Београд, где је шест дана био у коми и преживео четири тешке операције.

Нападачи на српску децу 2003. године која су се купала на реци само 500 метара од центра села, упркос обећањима никада нису откривени, а Еулекс је 2011. затворио истрагу коју је преузео од Унмика.

"Убице или убица су и даље у бекству и нису идентификовани до данашњег дана", наводено је те године у образложењу Тужилаштва Еулекса, због, како је наведено, недостатка доказа.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 19. септембар 2024.
23° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи