Држава тражи инвеститора за зграду "Прокопа"

Први план београдског железничког чвора потиче из 1922. године. Изнеђу два рата било их је чак шест, а 1942. предлог је био да се главна станица са Панчевачким мостом повеже тунелом испод Калемегдана. Мост преко Саве градио би се код Чукарице. После рата све до 1968. воде се полемике и расправе, а онда је САНУ формирао стручни тим који је водио академик и професор Бранко Жежељ.

План београдског железничког чвора усвојен је после три године. Трасе су смештене углавном под земљу, како би се ослободило вредно земљиште, а радови су почели 1974. изградњом моста преко Саве и настављени копањем врачарских тунела. Изградња "Прокопа" као главне железничке станице почела је 1996. године. Радови су прекидани више пута, али је саобраћајни део испод главне плоче, ипак, завршен.

У оквиру пројекта чак трећина од око 60.000 квадратних метара простора била је намењена будућем метроу. Урађена је и тунелска конструкција метроа испод колосека, међутим, ових дана потписани су уговори о изградњи метроа, а "Прокоп" се не налази на траси прве две линије.

До сада је било неколико безуспешних покушаја да се нађе инвеститор који би изградио станицу у замену за право да гради комерцијалне садржаје на плочи од четири и по хектара.

Пројектом ЦИП-а предвиђена је изградња станичне зграде у којој би се налазили и ресторани, апотеке, поште, банке и два објекта поред – велика гаража и пословни простор.

"Бруто површина доњег дела зграде станичне станице је отприлике 20.000 квадрата, а горњег дела 5.000 квадрата, а са леве стране станичне зграде предвиђен је тржни центар површине 30.000 квадрата", каже Бранко Гржетић, главни пројектант ЦИП-а.  

С обзиром на то да је јавним позивом заинтересованим инвеститорима остављена могућност да дају своје идејно решење и за зграду железничке станице са паркинзима, могуће је и одступање од пројекта за који је већ добијена грађевинска дозвола.

Генерални директор ЦИП-а Милутин Игњатовић каже да је пре две године урађена комплетна пројектна документација, али да радови нису ни почели радови. "Поред зграде саме и комплетне железничке станице по европским стандардима требало је да се ураде прилазне саобраћајнице од Хитне помоћи", каже Игњатовић.

По пројекту, за изградњу станичне зграде и тржног цента у оквиру ње, потребно је обезбедити око 55 милиона евра. Укупна инвестиција је наравно много већа.