Стејт департмент: Србија повећала напоре у спречавању кријумчарења људима

Ти напори укључују осуђивање већег броја кријумчара људима, затим стварање радне групе за трговину људима и консолидовање истражне надлежности случајева трговине људима у оквиру Управе криминалистичке полиције, наводи се у извештају.

Влада Србије је, како се истиче у извештају на више од 530 страна о свим земљама света, идентификовала више жртава и отворила хитан пријемни центар после одлагања које је трајало пет година.

Србија је остала и даље земља другог нивоа, од укупно четири по испуњености стандарда.

У првом нивоу су у Европи, примера ради, између осталих Аустрија, Шведска, Норвешка, Финска, Велика Британија.

Како се наводи, Србија, међутим, није у неколико кључних области испунила минималне стандарде.

И даље нису установљене формалне процедуре за идентификацију жртава, национални механизам упућивања мање је ефикасан због недостатка јасних улога и одговорности различитих владиних служби, а судије нису штитиле права жртава током судских поступака.

У извештају је наведено и да постоји "недостатак званичних критеријума и стандарда за невладине организације" које траже одобрење за пружање услуга жртвама, што је створило препреке за НВО да добију дозволе као и за њихов приступ жртвама.

Жртве кријумчара – и држављани Србије и странци 

Жртве кријумчара људима у Србији су како домаће становништво тако и странци, наведено је у извештају.

Кријумчари људима експлоатишу српске жене ради пружања сексуалних услуга у Србији, суседним земљама али и европским, посебно у Аустрији, Немачкој, Италији и Турској.

Даље се наводи да се експлоатишу и српски мушкарци, нарочито у радно-интензивним секторима као што је грађевинска индустрија у европским земљама (укљућујучи Аустрију, Белгију, Хрватску, Француску, Немачку, Италију, Црну Гору и Русију) и Уједињене Арапске Емирате.

Кријумчари експлоатишу српску децу, посебно ромску, а како је наведено у извештају, деца се користе за пружање сексуалних услуга, принудни рад, принудно просјачење и ситне крађе.

Што се тиче жртава који су страни држављани идентификовани у Србији, реч је, како пише, о особама из Албаније, Камеруна, Данске, Нигерије и Пакистана.

Најосетљивије категорије – мигранти у транзиту 

На хиљаде миграната и избеглица из Авганистана, Ирака, Сирије и суседних земаља који су у транзиту, најосетљивије су категорије за кријумчарење људима у Србији, наводи се у извештају Стејт департмента.

Неки кријумчари људима су, како се наводи, утицали на неке случајеве трговине људима тако што су подмићивали жртве или судије.

У делу извештаја о трговини људима на Косову, наведено је да нису испуњени минимални стандарди за елиминисање трговине људима, али да се улажу значајни напори и да је Косово на другом нивоу од четири.

Жртве кријумчара људима на Косову су и домаће становништво и странци, наведено је у извештају.

Већина жртава на Косову које се користе за пружање сексуалних услуга су девојке, мада косовске криминалне групе приморавају на то и жене из Албаније, Молдавије, Румуније и централне Србије, као и других европских земаља, наведено је у извештају Стејт департмента.