Насиље није приватна ствар, већ кривично дело

Повереница за заштиту равноправнсти Бранкица Јанковић рекла је за Јутарњи дневник РТС-а да је проблем што се дискриминација не пријављује у оној мери у којој посотоји, па тек када нешто изађе у јавност види се да се ради о драстичном случају дискриминације.

"Ми немамо овлашћења да наступамо по сулжбеној дужности. Зато су нама случајеви који дођу до јавности значајни. Нису притужбе нашој инистуцији једини показатељ постојања дискриминације, јер се грађани плаше да пријаве дискриминацију, плаше се добијања отказа и постоји високи ниво толераниције на бројне проблеме са којима се људи суочавају на послу", истиче Јанковићева.

Наводи да је ОЕБС објавио велико трогодишње истраживање о распрострањености насиља и да је превенција оно што недостаје.

"Неспорно је да имамо добре резултате примене закона. Систем заштите добро функционише, али суочавамо се са проблемом да не радимо добро на превенцији. Једна четвртина жена, односно 29 процената жена сматра да је насиље приватна ствар и да нико не треба да се меша и да се од жене очекује да буде физички атрактивна, да буде смерна и љубазна у односима са другим људима. То очекивање шта жена треба да ради да не буде изложена насиљу и малтретирању је податак због којег треба да нам се упали црвено светло", истиче Јанковићева.

Каже и да је неспорно да треба да се уведу промене у самом образовању по питању насиља, али да је проблем што велики број људи мисле да је то приватна ствар.

"Треба да позивамо људе да насиље није приватна ствар, већ кривично дело и да пријављивањем шта се ради код комшије не нарушавамо туђу приваност, већ обављамо грађанску дужност", напомиње повереница.

Трећина притужби су притужбе жена које се јављају јер су дискриминисане на тржишту рада. 

"Када у поступку утврдимо да је дошло до дискриминације, већина оних који су извршили дискриминацију су спремни да промене. И ту је разлог, пре свега, изложеност јавности", каже Јанковићева.

Наводи да је и пробелм у закону који је донет пре четири године, а који ограничава максималан борој запослених, јер угрожава виталне службе инситуција у које грађани долазе да изврше своја грађанска права.

"Поставља се питање ефикасности и да ли ће јавне службе моћи да одговоре уколико нема довољно запослених. И поставља се питање ко је онда одговоран ако се нешто деси. Време је да се сагледају проблеми са примерном и да се виталним службама омогући да нормални функционишу", истиче Јанковићева.