Стварање великих ИТ компанија у Србији питање времена

Да и те како можемо да идемо у корак са светом потврђује наша ИТ индустрија, где све више младих покреће своје стартап компаније. Иновативне производе наших стартапова користе и неки светски лидери, попут "Епла", "Гугла", "Мајкрософта".

Иако је српски тим развио најпопуларнију спортску онлајн игру, и наша ИТ фирма продата је за скоро 200 милиона долара, српске компаније готово да не улажу у стартапове. Зашто је то тако?

– Један од разлога је и што су наши стартапи доминантно окренути ка западном тржишту, и то је једна истина зато што су стартапи глобални бизнис и онда гледају да су највидљивији на оним тржиштима где има највише новца. Али, имамо и други разлог. А то је просто да домаће компаније ограничено гледају на стартапе и још су благо неповерљиве ка томе, јер су то углавном млади људи, атипични људи за ту корпоративну структуру која постоји и на коју смо навикли овде, тако да радимо на томе да се та два сектора упознају.

Многи предузетници су се окренули ка Естонији како би избегли овдашњу бирократију и порезе. Које су системске препреке за развој стартапова?

– С једне стране имамо доста администрације која одузима време тим предузетницима. Такође, људи у државном апарату на разним неким тачкама нису навикли на те иновативне и ИТ пословне моделе и онда то захтева још додатно прилагођавање. И на крају имамо неколико тачака у регулативи које успоравају тај развој. Рецимо, наша регулатива је доста затворена за иновације. Примера ради онлајн плаћања, трговина са западним светом. Ми смо ту доста затворени. И то је важна ствар коју наши стартапи покушавају да преброде у том изласку на светско тржиште.

Све су чешћи "једнорози" тј. стартапови који вреде више од милијарду евра. Да ли нешто слично можемо да очекујемо и на нашем тржишту?

– Једнорози су релевантни у том смислу што су то изузетно вредне компаније, али мислимо да је много важније да имамо више чак и мање вредних компанија него да имамо ту једну која је једнорог. И мислим да ка томе наш стартап екосистем иде, и већ имамо довољно компанија, тако да ће један једнорог доћи, као рецимо у Естонији, која је такође једна мала земља али је изнедрила један Скајп. Исто тако верујем да ће доћи тренутак када ће се то десити Србији.

У свету се све више улаже и у дигиталну трансформацију, па су многима узори Дубаи и Сингапур где се у државним институцијама готово не користи папир. Како тај процес напредује код нас?

– Трансформација није да се сад само нешто дигитализује, него нама та технологија омогућава да се промени начин пословања. А то важи и за стартапе, нове бизнисе који се креирају, важи и за велике компаније које су већ лидери на својим тржиштима, али сада траже нове начине да послују. Али, на крају, она важи и за државу и за ствари које држава спроводи. Мислим да је тај део веома важан. Јер дигитална трансформација државе ће уштедети много времена и бизнисима и нама крајњим корисницима, тако да наша држава иде ка томе и види се напредак последњих година, али имамо ми још много посла да се заиста дигитално трансформишемо.