Деспића кућа – дом части и незаборава

Док се гранала породица, занатска и трговачка, Деспићи су брижљиво чували оно највредније – свој образ. Па се и данас о овој кући говори као о кући части и незаборава, која је дала многе учене и угледне људе. Најистакнутији међу њима био је Хаџи Максо Деспић – трговац, државни благајник у турском царству и потом градски већник у аустроугарском, задужбинар, добротвор и визионар који је мењао варош на Миљацки.

"У то време је имао пет дућана и три куће, две његове куће, обе су музеји, а трећа кућа је уништена у току Другог светског рата. Историја града и културе становања се лепо види у Деспића кући. Пошто је ова породица овде живела преко 250 година у континуитету, онда видимо промене. Значи, Османско царство и Аустроугарска монархија се налазе под истим кровом", наводи Сенад Куч, музејски педагог из Музеја Сарајево.

Намештај, слике, па и дело Паје Јовановића, иконе и кандила, италијанска огледала и енглески сат, скупоцени лустери – све је оригинална оставштина Деспића. Уносили су дах запада у сарајевску чаришију и били љубитељи уметности – у њихов дом је стигао један од првих сарајевских клавира и обичај да се после вечере слуша музика, а прве позоришне представе у Сарајеву организовали су у свом дому. Максо је био и иницијатор оснивања првог сарајевског музеја – Музеја Старе православне цркве.

Срце куће Деспића је Максова соба за рад и одмор у којој су сви оригинални предмети које је доносио са својих далеких путовања. Вероватно је управо у тој соби Хаџи Максо Деспић написао и свој чувени тестамент 1921. године.

У њему је сиромашним Сарајлијама, свих вероисповести, оставио значајну суму новца и дао прецизна упутства о сахрани, да рецимо "за њим црнину као жалост нико не носи и на кола да се не смеју стављати цвеће и венци".

Парастоси по православљу и без икаквих скупова и гозби, јер довољно је за живота угостио људи, а Бог му дао сва блага овога света у деци и породу који иза себе оставља да и они буду дика и понос на услугу српском народу. Умро је Хаџи Максо шест година касније, али како је радио и живео, за пример би могло да послужи и данас.