Маринковић: И данас кажем, "Рачак" је послужио да се оптужи СРЈ

Даница Маринковић, укључена у истрагу око догађаја у селу Рачак код Урошевца као дежурни истражни судија, 15. јануара 1999. године, тврди у изјави за Танјуг да је "сценарио био унапред смишљен и само се чекао повод да се Југославија бомбардује".

Вилијам Вокер, као шеф косовске верификационе мисије ОЕБС-а, "утврдио" је да је српска полиција, уз подршку Војске Југославије, извршила масакр над недужним цивилима албанске националности, а Југославија је, тада заједница Србије и Црне Горе, била најпре оптужена, а потом и бомбардована од НАТО пакта.

Указујући да чињенице показују супротно, Маринковићева, тада део увиђајне екипе, напомиње да је посреди био сукоб наоружаних терориста, који су отворили ватру на српску полицију и полиције.

Наглашава да је после сукоба на лицу места пронађена велика количина оружја, аутоматских пушака, муниције, минобацача, чак и штаб УЧК, ознаке на војним униформама... што, како каже, потврђује да је у питању окршај српских снага безбедности са терористима.

"То су били терористи, припадници ОВК, који су већ унапред, дужи временски период у том подручју деловали и нападали и убијали и полицајци и цивиле", наводи Маринковићева за Танјуг, додајући да је тај део био опседнут терористима и да је полиција имала информације о њиховом деловању, па је кренула да "рашчишћава терен".

Према њеним речима, утврђено је након извршене обдукције коју су вршили судски вештаци и у томе били јединствени, "да је смрт код свих тих тела која су пронађена тог дана наступила из ручног ватреног оружја из даљине".

Ниједан траг, додаје, није указивао да је било повреда нанетих тупим оружјем и начином злостављања како је то (Вилијам) Вокер пренео, да су на лицу места били присутни и новинари и велики број телевизијских екипа страних медија, тако да, како је навела, "све што смо ми видели из увиђајне екипе, и они су видели", рекла је Маринковићева.

Убрзо после тога је, наводи, и Хелена Ранта (вештак, форензичар), која је учествовала са својим тимом, финским тимом вештака у обдукцији, утврдила да ту нису били недужни цивили и да није било никаквог масакра.

"Али, она је била под притиском и није смела то јавно да обелодани", каже Маринковићева.

Међутим, истина о "Рачку" је, истиче Маринковићева, добила свој епилог у каснијем признању Хелене Ранте, "да је тада била под притиском Вилијама Вокера да буде убедљивија о наводним српским злочинима", али, како каже, и у Хагу, где је Маринковићева била сведок одбране, у поступку против бившег председника Југославије Слободана Милошевића и српских војних и полицијских генерала. 

"Ту је, захваљујући мом сведочењу и доказима које сам прикупила и доставила, 'Рачак' скинут са оптужнице и ниједан Србин није осуђен за 'Рачак', тако да је то нека сатисфакција за нас, али последице бомбардовања трпимо и данас", закључила је Маринковићева.