Србија све старија

Европска популација убрзано стари, а болести, изолација и усамљеност су потенцијалне претње, речено је на завршној конференцији пројекта спровођеног три године у пет држава региона "Иницијатива за социјално укључивање старијих особа на Западном Балкану", који финансира Европска унија (ЕУ).

У Србији је 19,2 одсто становника старије од 65 година, а до 2050. чиниће 32,3 одсто популације, што ће бити већина, рекао је председник Црвеног крста Драган Радовановић.

Како је истакао, с обзиром на то да је Србија међу најстаријим у Европи, а са тим трендом расте и ризик од социјалне искључености.

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић предочила је последњи податак из 2016. да је у Србији тек 14 одсто деце узраста до 14 година.

Она је на отварању скупа у седишту Црвеног крста Србије указала да у друштву у којем су и даље укорењене предрасуде, које воде искључености и дискриминацији, треба отклонити баријере да би старији људи остварили своје потенцијале и то на добробит свих.

У томе је нагласила улогу невладиних организација које би требало оснажити да раде на томе више.

"Оснаживати старе да остану господари свог живота" 

Шеф сектора операција у Делегацији ЕУ Николас Бизел поручио је да би требало оснаживати старије да остану господари својих живота и предочио да се у европској инклузији старих поклања нарочита пажња.

Према његовим речима, број старијих људи веома брзо расте у читавој Европи и до 2030. биће још 12 милиона старијих од 80 година, а старење Србије је међу највећим у Европи.

Због тога овакви пројекти, пошто многи од њих живе сами или у колективним домовима без подршке, имају дугорочна решења, рекао је Бизел.

Ово је почетак веома потребне реформе социјалног система за помоћ и подршку старијима, рекао је и најавио да ће ЕУ наставити да подржава институције Србије у томе.

Заменица амбасадора Аустрије Сабине Кроизебрунер указала је и да Србија и Западни Балкан додатно имају и проблем одласка младих и да би требало наћи начин да се спрече да оду и да им се дâ мотив да остану и дају одговоре на социјално старење.

Како је навела, 300.000 људи пореклом из Србије живи у Аустрији, а питање је да ли ће тамо и остати или ће се у старе дане вратити у матицу.