Заштита интелектуалне својине важна за целу привреду

Директор Завода за интелектуалну својину Владимир Марић истиче да је потребно важност и значај заштите интелектуалне својине приближити нарочито младим људима, који често нису ни свесни да кроз шеровање музике, филмова, књига на интернету, крше права интелектуалне својине.

"То су појаве које угрожавају нашу привреду и посебно штете креативним индустријама које почивају на интелектуалној својини и доприноси са 7,2 одсто у БДП земље, рекао је Марић Танјугу.

Значај интелектуалне својине већи је него икад пре и трећина светске трговине односи се на такозвана нематеријална добра и услуге које штити интелектуална својина од које све више зависе милиони радних места.

Марић истиче да треба имати у виду да је то "средство" које треба да омогући да креативни људи могу заиста и да живе од свог рада.

"Имамо културу да онога ко краде нешто из продавнице третирамо као лопова, а равнодушни смо кад неко неовлашћено копира неки софтвер, или књигу у копирници. Мислим да нигде не би требало да има бесплатног ручка, и да све треба да се плати, односно онај ко је написао књигу има право да живи од свог рада, као и онај ко је наравио хлеб у пекари", сматра Марић.

У оквиру Завода за интелектуалну својину постоји Центар за едукацију и информисање од 2010. године чији представници облазе привреднике, представнике Универзитета у Србији и разговарају о томе да ли оно што они раде може бити заштићено као интелектуална својина, а у циљу да се предупреди повреда права.

Центар је практично задужен за ширење знања о интелектуалној својини и боље разумевање значаја заштите интелектуалних добара.

Претходних година организовао је бројне семинаре и радионице за различите друштвене групе, као и универзитете и институте, представнике привреде, судије.

Представници Центра посетили су 34 привредна друштва и три факултета ради процене њихових потенцијала за заштиту и коришћење интелектуалне својине.

Неопходно умрежавање базе података

Марић истиче да је важно да постоје добро обучени стручњаци, адекватна опрема, технички капацитети, базе података и добра координација надлежних органа.

"Да би се избегло дуплирање послова треба умрежити базе података и обезбедити јединствену апликацију како би сви могли да јој приступају на јединствен начин. То је све основ за бољу и ефикаснију заштиту интелектуалне својине", рекао је Марић.

Указује и на то да је иновативност данас мотор друштвеног развоја.

Прошле године у свету било је 3,1 милиона патентних пријава, седам милиона пријава жигова, и 963.000 пријава индустријског дизајна.

Азија је данас највећи извор пријава права интелектуалне својине, са учешћем од неких 60 одсто у укупном броју пријава поднетих у целом свету.

Кина је у току 2016. године, према извештају Светске организације за интелектуалну својину, са нешто више од 1,3 милиона патентних пријава заузела прво место у свету, испред Јапана и Сједињених Америчких Држава који заједно немају онолико патентних пријава, колико их има Кина.

Највећи потенцијал за стварање иновација данас имају Швајцарска, Холандија, Шведска, Уједињено Краљевство, Сингапур, Сједињене Америчке Државе, Финска, Данска, Немачка, Ирска.

Србије и глобални индекс иновација

Прошле године, Србија се на глобалном индексу иновација који ажурира Светска организација за интелектуалну својину попела за две степенице и сада заузима 55 место од 120 земаља.

"Интерес је државе да негује креативности и подржава креативне индустрије које на тој креативности почивају. То је оно што је важно и Србија у том погледу није изузетак", истиче Марић.

Каже и да је законодавство Србије у области интелектуалне својине у великој мери усаглашено са правним системима земаља чланица ЕУ.

Марић је међутим истакао да има још посла на пољу додатног унапређења те области имајући у виду да Србија има обавезе према ЕУ у процесу преговарања, односно у оквиру Поглавља 7 (Право интелектуалне својине) те је неопходно да додатно усагласи своје прописе са европским директивама.

Између осталог, зато у наредном периоду следи доношење три закона - о ауторским и сродним правима, о патентима, потом и закон о жиговима.

Што се тиче резултата у овој години, у првих десет месеци ове године залихе жигова смањене су за 493 предмета, а рок испитивања пријава смањен је на три и по месеца.

То је позитиван помак у односу на 2016. годину када се на то чекало од шест до осам месеци, објашњава саговорник Танјуга.

У првих десет месеци, Заводу је поднето и 17 одсто пријава више него прошле године.