Случај бака Љубице – може ли закон да замени људскост?

Надежда Сатарић из хуманитарне организације "АМИТИ – Снага пријатељства" сматра да у случајевима попут оног бака Љубице не може закон да помогне толико колико људскост.

То сигурно није једини случај да нико није хтео да преузме бригу о члану своје породице, рекла је Сатарићева, али и додала да већина налази стратегије сналажења у кризним ситуацијама.

"Када болесни стари изађу из болнице и треба наставити негу, није нимало лако за породицу, али нормалне нађу стратегију, да у кућним условима и помоћу државних сервиса брину о старима", рекла је Сатарићева.

Сматра да кривичне пријаве и новчане казне неће дати ефекат.

"Већа казна била би када би сви били демаркирани", истакла је Сатарићева.

Могу бити бројни разлози зашто деца не могу да помогну родитељима: можда су у иностранству, имају психичких проблема, или проблеме са алкохолом. Надежда Сатарић ипак указује да је овде било шесторо деце.

Бака Љубица је, каже, изневерена од својих најближих – њу је срамота и што нису дошли, срамота због тога шта ће рећи лекари и свет када чује.

Тренутно се налази у центру за социјални рад у Врањској бањи, а затим ће бити пребачена у старачки дом у Сурдулици.

Србија тренутно има капацитете у старачким домовима за 14.000 особа, укључујући и приватне и државне домове. Потребе су можда и двоструко веће, напомиње Сатарићева.

Већ неколико месеци држава финансира и збрињавање у приватним домовима, и за то плаћа онолико колико то кошта у државним установама. Те услове прихватио је 41 приватни дом, али ниједан у Београду.

Сатарићева сматра да би добро решење било смештање старе у хранитељске породице.

"Не воле стари да их неко премешта из средине где су живели 50-60 година, да их воде у другу заједницу, више воле да остану. Ово је хуманије решење и изазов. Многим старима треба збрињавање само зими", рекла је Сатарићева и истакла да је у неким општинама то и заживело.