"У очувању менталног здравља најважнија подршка друштва"

Маја Гојковић наводи да уколико као друштво желимо суштински да се бавимо унапређењем менталног здравља младих, је неопходно да им се пошаље порука да су проблеми менталног здравља саставни део људског функционисања. 

"Неопходно је да им пошаљемо поруку, кроз систем образовања, медије и све оне канале комуникације који су им блиски, да су проблеми менталног здравља саставни део људског функционисања и да нема ничега срамотног у тешкоћама које су у вези са менталним здрављем", навела је Гојковићева.

Поручила је да разговор са стручним лицем не треба да представља никакав баук и у 21. веку не би смело да се разликује од одласка код било ког другог лекара.

Додала је да дубоко верује да је заједнички задатак да се, кроз едукацију опште јавности, обезбеди веће разумевање и квалитетнија подршку за ову, и даље маргинализовану групу код нас.

"Сви ми одлазимо код доктора када нас нешто боли, или када осећемо некакве здравствене тегобе. Међутим, важно је да поставимо питање да ли смо једнако спремни да потражимо стручну помоћ и када имамо некакав унутрашњи проблем и када нас, народски речено, 'заболи душа'. Можда одговор на то питање најбоље показује колико је ово још увек табу тема за све нас, о којој се чешће шапуће него што смо спремни да отворено говоримо", рекла је председница Скупштине.

Каже да због ових предрасуда, од којих савремена друшта, не само наше, још увек болује, многи, а посебно млада популација и њихове породице се тешко одлучују да потраже стручну помоћ чак и онда када су свесни или барем наслућују да имају проблем.

"Са друге стране, и када скупе храброст да га поделе са неким суочавају се са стигмом околине, што их неретко гура на маргине друштва и продубљује осећај усамљености и нерешивости унутрашњих проблема", истакла је Гојковићева.

Млади се, каже према истраживању које је урађено под покровитељством Министарства омладине и спорта, суочавају са стресом и потребна им је подршка.

"Више од половине испитаника навело да је доживело бар један стресан животни догађај. Нешто више од једне петине младих навело је да се често суочавају са осећајем негативног расположења и туге, осећања сталне бриге око различитих ствари.... Ови упозоравајући показатељи указују да је у циљу очувања менталног здравља најважнија подршка родитеља и породице, пријатеља, као и читавог окружења", рекла је председница Скупштине .

Истиче да је изузетно важно да се млади охрабре да потраже стручну помоћ када се суоче са осећајем да у себи имају проблем који их тишти.

Ђукић Дејановић: Стигматизација ружна, наша реалност

Није срамота бити слаб и тражити ослонац, нити је срамота тражити стручну помоћ и подршку, јер су проблеми менталног здравља саставни део људског живота, напоменула је министарка за демографију и популациону политику Славица Ђукић Дејановић на представљању пројекта.

"Стигматизација, ружно обележавање оног ко има проблем душе, наша је реалност", упозорила је Ђукић Дејановић и додала да сваки грађанин мора да зна да такви људи могу бити корисни чланови друштва у оквиру својих потенцијала, ако се њихови проблеми минимизују захваљујићи редовној терапији или психолошкој подршци стручњака.

Министарка је указала да до 2030. године, захваљујићи имплементацији циљева из Агенде 2030 УН, ниједан човек, па ни онај са посебним потребама, не сме да остане иза колоне.

"Дакле, до 2030. сви морају живети достојанственије и боље, посебно они који сада тако не живе. Из тог разлога, фокусираћемо се ка особама са менталним сметњама, са идејом да, пре свега, укажемо да сам појам ментална сметња не мора увек значити да се ради о особи која ће читавог живота имати неки свој свет, далеко од реалности", рекла је министарка која је и председница Међуресорне групе за спровођење те Агенде.

Према речима министарке, важно је да сваки грађанин почевши од сопственог окружења, развија емпатију, поверење, хумане и солидарне односе стварајући тако услове за срећније, односно ментално здравије друштво.

"Особе које имају проблеме менталног здравља у друштву се често опажају као опасне, непредвидиве или другачије, а такве особе неретко имају проблем отуђености, прилагођавања у друштву, као и уобичајеног свакодневног функционисања", рекала је министарка.

Додала је да сви они који имају потребу да стигматизују морају да знају да нема особе која у неким околностима не би могла постати особа са менталним проблемом, само што свако има свој праг за настанак болести.

"Заузимање позитивног става према особама са душевним поремећајима није само гест добре воље, већ знак ваљане информисаности и развијене здравствене културе, а позната је и чињеница да су особе са менталним сметњама, супротно предрасудама, чешће жртве него насилници", рекла је Ђукић Дејановићева.

Министарка је подсетила да организована друштва прихватају особе са таквим проблемима, а онда саме заједнице, јединице локалних самоуправа на њих гледају као на своје суграђане који не смеју никако припадати неком другом реду грађана, него оном истом првом реду у коме су и они сами.

"Из тог разлога, породице, комшије, пријатељи, духовници, здравствени и социјални радници, локална полиција, дакле сви субјекти који припадају једној јединици локалне самоуправе, једном граду или једној општини, једној улици у којој функционише и живи таква особа, требало би да буду упознати да таква особа има одређене проблеме, али ако редовно користи одређену терапију или психолошку подршку стручњака, ти проблеми могу бити минорни и она у оквиру својих потенцијала може бити користан члан друштва", закључила је Ђукић Дејановићева.

Зелигер: Обавеза компаније да помаже људима 

"Хемофарм" ће у циљу подршке пројекту "Нисте сами", усмерен на превазилажење предрасуда према младима са проблемима менталног здравља и инвалидитетом, учинити више него што се очекује јер је обавеза те фармацеутске компаније да помаже људима, рекао је генерални директор "Хемофарма" Роналд Зелигер.

Представљајући пројекат у Скупштини, Зелигер је рекао да је импресиониран начином "како се људи у Србији држе заједно, како се сви брзо окупе, организију и уједнине када је некоме потребна помоћ".

"То видим и у нашој компанији у Вршцу", рекао је Зелигер и додао да је то један до разлога зашто је "Хемофарм" као друштвено одговорна компанија увек ту када су помоћ и подршка потребни.

Зелигер је додао да та импресија заједништвом и потребом да се помогне, која постоји у Србији, није само његова већ и бројних представника међународних компанија када дођу да раде на српском тржишту.

Пројекат "Нисте сами" се спроводи под покровитељством председнице Народне Скупштине, Уницефа-а и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.