Биће проширен Специјални суд, а Палата правде готова до средине 2019.

Она је додала да ће овај пројекат бити финансиран из кредита Европске инвестиционе банке.

Што се тиче београдске Палате правде на којој су радови на реконструкцији започели у марту 2017. године, Кубуровићева је навела да је планирано да буду завршени у другој половини следеће године.

Она очекује да ту опет буду смештени Виши суд у Београду, Више јавно тужилаштво, Први основни суд и то кривично одељење и Прво основно јавно тужилаштво.

У Палати правде биће смештено и Посебно коруптивно одељење Вишег суда и Вишег јавног тужилаштва, напоменула је министарка.

"Радови за сада иду својим током, тренутно се завршава фасада, потпуно је замењена столарија, стављени су нови прозори, тако да су сада унутрашњи радови у току. Циљ је да се потпуно реорганизује простор, са већим бројем судница и да се кроз потпуну измену инсталација омогући и примена савремене опреме, која ће свакако допринети убрзању поступака", нагласила је Кубуровић.

Велики пројекат који се финансира из буџета Републике Србије је и Палата правде у Крагујевцу чија изградња треба да почне на јесен.

"То је вероватно највећа зграда која се гради у последњих 40 година, где ће сви правосудни органи који се налазе на простору Крагујевца коначно бити смештени на једном месту и добиће одговарајуће услове за рад", рекла је министарка.

Ради се на побољшању инфрастуктуре затвора 

Поред побољшања инфраструктуре судова и тужилаштава, истовремено се ради на побољшању инфраструктуре затвора, навела је министарка указујући да се у октобру отвара нови велики затвор у Панчеву, који је предвиђен за смештај 500 лица - 300 осуђеник и 200 притвореника.

"У току су конкурси за запошљавање, с обзиром да је захваљујући овом затвору, омогућено запошљавање 300 нових радника. У току је поступак за пријем стражара, а у наредном период очекује нас и отварање конкурса за попуњавање осталих административних места у новом Казнено-поправном заводу", навела је Кубуровић.

Према њеним речима, у претходне две године, поред инфраструктурних пројеката, Министарство правде је доста радило на унапређењу ефикасности правосуђа.

 "С једне стране, радили смо на развоју Правосудног информационог система (ПИС) који омогућава електронску размену података између судова и тужилаштава са осталим државним органима ради прикупљања података који су неопходни за вођење поступка", напоменула је Кубуровић.

Током претходне и ове године, закључени су протоколи о сарадњи са неколико органа, пре свега са Министарством унутрашњих послова, а у наредном периоду биће закључен и протокол с Народном банком Србије.

Кубуровић је истакла значај протокола и повезивање са МУП-вим регистром пребивалишта.

Указала је да судови и тужилаштва најчешће шаљу полицији упите за пребивалишта странака у поступку, тако да је сада путем ПИС-а, омогућено да судови и тужилаштва добију у реалном времену податке о пребивалишту, односно боравишту странке у поступку.

На тај начин скраћује се време трајања поступка, али се умањују трошкови доставе, односно поштарине, нагласила је Кубуровић.

Подсетила је да је Министарство омогућило и повезивање судова са електронским матичним књигама, као и развој Регистра промета непокретности који користе јавни бележници.

Овај регистар, како је навела, повећава правну сигурност, јер на једном месту садржи комплетну базу података свих уговора о промету непокретности, а са друге стране, спречава могућност двоструке продаје исте непокретности.

"Овај регистар омогућио је и бољу примену Закона о упису у катастар, који је почео да се примењује 1. јула и омогућио је да приликом закључења и овере уговора о промету непокретности, јавни бележници електронским путем достављају оверене уговоре катастру, шаљу захтеве за упис у катастар, што омогућава да се аутоматски врши промена стања у катастарским евиденцијама и коначно да имамо изједначено правно и фактичко стање", нагласила је министарка.

Подсетила је да је један од проблема управо био да се велики број уговора који су били оверени, али нису били уписани.

То је, према њеним речима, изазивало правну несигурност и доводило до многих поступака, а код принудног извршења је чак било ситуација да се поступак спроводи према лицу које није више власник, али је и даље уписано као власник у катастру.

Кубуровић је истакла и да је пре месец и по дана почео са радом еСУД - веб апликација која за сада омогућава потпуно електронско вођење управног (судског) поступка, поред достављања тужбе у управном спору, достављање свих поднесака, позива на рочиште...

"Једини случај када странка треба да се појави у суду је уколико Управни суд одлучи да је потребно да се одржи рочиште", нагласила је и додала да је план да се следеће године ова апликација уведе у све привредне судове.

Након тога, казала је Кубуровић, план је да и судови опште надлежности добију могућност електронске доставе свих докумената.

Према њеним речима, највећа предност еСУД-а је што омогућава грађанима и адвокатима да електронским путем врше непосредан увид у предмет, без одласка у судску писарницу.