"Посебно тежак положај жена у сеоским срединама"

Гојковићева је на националној конференцији "Жене из руралних крајева – равноправне грађанке Србије", изнела податке да су у сеоским подручјима свега 12 одсто жена власнице кућа у којима живе, а 16 одсто власнице земље.

Према њеним речима, сеоска подручја нису довољно развијена, а положај жена у тим срединама је посебно тежак јер су оне углавном необразоване, преоптерећене обавезама у домаћинству и без адекватне здраствене неге.

Да би се положај жена на селу променио, Србија ради на развијању програма предузетништва, а обезбеђени су и посебни подстицаји за жене које се баве пољопривредом, истакла је Гојковићева.

"На нама је да доносимо добре законе и да они не остану мртво слово на папиру, као и да буду применљиви како у градовима, тако и у мањим срединама", рекла је Маја Гојковић.

Подсетила је да је Скупштина у децембру 2017. године донела Закон о финансијској подршци породици којим се омогућава женама које нису у радном односу, да остваре право на породиљски додатак.

"Такође 2016. године увели смо родно буџетирање, које омогућава да жене пољопривреднице добијају више средстава за подстицај", рекла је Гојковићева и истакла да је проблем насиља над женама такође више изражен када су у питању жене из руралних подручја, јер је због притиска мале средине теже насиље пријавити.

Седамнаест одсто жена у Србији регистровано као власнице имовине 

Маја Гојковић је нагласила да се очекује доношење новог Закон о равноправности који ће заменити претходни донет 2009. године, и како каже, бити модернији и отићи "корак даље" у заштити права жена.

"Мој апел је да тај закон дође у Скуппштину по редовној, а не по хитној процедури и важно је да буде спроводив у целој држави", рекла је Гојковићева.

Борба за већа права жена даје резултате, а Гојковићева указује да се у сфери политике много постигло. 

"Да не будемо само равноправне у сфери политике, ту смо доста постигли у нашој држави. У врху државе имамо само једног мушкарца, то је председник", указује Гојковићева.

На локалу је слика другачија - тек сваку петнаесту општину или град води жена.

У парламенту шаролико - тећину места за "слабији пол" обезбеђује Закон. Тамо где нема строгих правила, нема ни једнакости.

Ђукић Дејановић: Демографска слика лоша већином у руралним подручјима

Министарка без портфеља за демографију и популациону политику Славица Ђукић Дејановић рекла је да је већина општина у којима је демографска слика лоша су у руралним подручјима.

"У просеку 10 одсто жена у тим срединама нема завршену основу школу, њих 22 одсто завршило је основно школовање, а у уделу неписмених жена њих 83 одсто је старије од 60 одсто", навела је Ђукић Дејановићева.

Како каже, само 17 одсто жена на територији Србије је регистровано као власнице имовине, а од тога су њих две трећине удовице.

"У свих 15 општина у којима смо примењивали мере популационе политике мање од 50 одсто жена је током трудноће ишло на редовне гинеколошке прегледе, највише пензионерки живи ван града, четвртина од укупног броја у Србији, а просечна старост жена у селима је око 45 година", рекла је министарка.

Жене на селу рађају млађе, са око 28 година, за разлику од жена у граду која има 31 годину када се први пут породи, наводи Ђукић Дејановић.

"Морам да подсетим да данас 38 одсто жена у Србији живи у ванградским срединама у којима се годишње роди 20.000 деце", каже Ђукић Дејановић. 

Ђорђевић: Положај жена у Србији треба да се побољша

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић је био домаћин националне конференције "Жене из руралних крајева – равноправне грађанке Србије" са које је поручио да положај жена у Србији треба да се побољша, уз опаску да смо, када је ова тема у питању, некада "превише критични".

"Има места за напредак, али чинимо све и можемо да кажемо да су жене у Србији цењене, поштоване и наш однос према њима биће репер другима како и на који начин треба да се опходи према женама", рекао је Ђорђевић.

Додаје, да је један од начина за побољшање положаја жена доношење новог Закон о родној равноправности "који ће се брзо наћи у Скупштини" и бити најмодернији закон.

Министар је након уводних речи рекао да ће 8. март искористити као прилику да прочита неколико цитата Јована Дучића и Иве Андрића који су посвећени женама.

"Жена не зна да поштује него да воли, жени не треба ни да је ви поштујете него да је волите, поштовање за њих значи одсуство сваке љубави нешто хладно, из главе, а не нешто преосећајно из душе...Све жене воле богаташе, јер је жена увек сирота. Паметних се боје...Она увек подлегне јачем, а не лепшем и умнијем, ни бољем и милијем", навео је између осталог Ђорђевић.

Своје излагање завршио је цитатом Иве Андрића да "жена стоји као капија на улази у и на излазу овог света".

Фабрици: Жене на селу производе половину светске хране 

Шеф Делегације Европске уније у Србији Сем Фабрици наводи податке УН који показују да жене на селу производе половину светске хране, а у земљама у развоју чак 80 одсто.

"Та статистика указује да родна неједнакост није само проблем жена, већ проблем целокупне пољопривредне производње и руралног развоја", напоменуо је Фабрици.

Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић посетио је поводом Међународног дана жена Сигурну женску кућу и том приликом истакао да се мора чути јасно и гласно "доста" према било ком облику насиља.

"Само уколико не ћутимо, можемо утицати на то да нам се такве ствари не понављају. Као друштво морамо водити бескомпромисну и одлуччну борбу. Ова прича не сме да се сведе на 8. март и међународне датуме када се појачано диже свест о спреччавању насиља над женама, већ то мора да нам буде аксиом током целе године и да нас прати током целог живота", рекао је градоначелник.

Повереница Бранкица Јанковић је са сталном координарком УН у Србији Карлом Херши, амбасадоркама Аустралије и Бразила, Џулијом Фини и Кристином де Азеведо Хејверт и замеником амбасадора САД Куртом Донелијем, посетила Лучане с циљем да се, поводом Међународног празника жена, кроз непосредне сусрете обележи овај дан и пружи подржка женама у руралним подручјима, чији су потенцијали још увек недовљно искоришћени.

"Не треба да чекамо да нам неко да равноправност, већ морамо да узмемо ствар у своје руке", истакла је повереница и навела да су Лучани добар пример који показује колико се ситуација поправила у односу на период од пре 20 или 30 година.