Утакмица која је била судбоносна за трансплантацију јетре

Душан Шкиљевић, пацијент са трансплантираном јетром каже да је стварно на ту утакмицу желео да оде, иако му здравствено стање тада није било добро.

"Отишао сам са братом и са оцем, осећај је био феноменалан, атмосфера такође. Ја нисам видео тренутак када је мом донору Зорану Ашанину позлило, мени је јављено да дођем на трансплантацију првог јануара, осећај је био невероватан, не могу вам то описати био сам и пресрећан и уплашен у исто време", каже Шкиљевић, који и даље иде на Звездине утакмице.

Каже да је упознао Зорановог сина и да без њих не бих био овде где је сада.

Једно "да" и сагланост Зоранове породице, поред Душановог, продужило је још два живота, бубреге су добили пацијенти Дечје клинике у Тиршовој.

"Заиста јединствена ситуација, сви заједно смо били учесници једне приче. За некога се она завршила трагично, за некога је то био нов почетак, а ми смо само били посредници у сваком смислу", каже Наташа Петровић, члан Тима за трансплантацију, анестезиолог у Ургентном центру.

Тимови за трансплантацију су увек спремни, али број интервенција зависи пре свега од породица донора. Прошле године, у просеку, у Ургентном центру месечно су имали по две трансплантације.

Према подацима Ургентног центра, у овом тренутку на трансплантацију јетре чека око тридесета грађана.

"За пацијнете, морају да буду храбри, издржљивост је најбитнија у свему овоме, то ја најбоље знам. Много ми је драго што је све више донора у Србији, што се прелази преко неких предрасуда, то је јако битно. Ја ћу ускоро потписати донорску картицу", напомиње Душан Шкиљевић.