Први пут више од половине грађана Србије подржава демократију

Истраживање "Учешће грађана у демократским процесима у Србији 2017" показало је да по први пут више од половине грађана Србије подржава демократију као најбољи политички систем за нашу земљу, док с друге стране, грађани не верују да сопственим политичким ангажманом могу да мењају ствари.

На представљању  истраживања које је спровео Центар за истраживање транспарентност и одговорност ЦРТА, директорка истраживања "Ипсос Стратеџик Маркетинга" Светлана Логар је рекла да насупрот поверењу у демократију, за коју се залаже 51 одсто грађана Србије, у политику "чврсте руке", односно једног јаког лидера, верује 44 одсто људи.

То је, како је навела, мање него прошле године, када се за једног јаког лидера залагало 48 одсто популације.

Логар истиче да је заинтересованост грађана за политику "благо опала" у односу на претходне две године, па тако сада 75 одсто људи каже да их политика уопште не занима.

Када је реч о посебним темама, грађане Србије највише занимају локални избори за скупштину општине или града (39 одсто), док је најмање интересовања за рад и организацију Скупштине Србије (20 одсто).

Највећи пад забележен је у поверењу грађана да могу да утичу на промене скретањем пажње медија на проблеме грађана (28 одсто у односу на прошлогодишњих 39 одсто).

У учешће у организованим притисцима на парламент или учешће у јавној расправи као инструмент за промене верује 15 одсто грађана, што је за 12 одсто мање у односу на прошлу годину.

Да се контактирањем посланика у скупштини може нешто променити верује осам одсто грађана, више него два пута мање у односу на претходно истраживање.

Истраживање је показало и да су грађани задовољнији радом владе, него радом скупштине, а већина грађана (64 одсто) сматра да политичари грађанима не говоре истину, док тек осам одсто њих верује да говоре истину.

Политиколог и докторант на Централноевропском универзитету у Будимпешти Вујо Илић упоредио је резултате истраживања за Србију са резултатима европских земаља и како каже, "има доста сличности али и доста разлика".

У односу на незаинтересованост Срба за политику (75 одсто), проценат незаинтересованости "европских" грађана износи 49 одсто.

У ЕУ, каже Илић, 94 одсто грађана сматра да је слобода медија важна за демократију, док у Србији то сматра 51 одсто грађана.

Сличности постоје, истакао је, када је реч о учешћу на изборима, потписивању петиција, демонстрацијама и ангажовању у политици.

Асистент на Факултету политичких наука Душан Спасојевић оценио је да су у Србији видљиве демократске вредности.

"Видљива је стабилна дистрибуција вредности која показује да демократија није искорењена", навео је Спасојевић. Лоше трендове види као резултат недовољног учешћа грађана у битним питањима.

број коментара 0 пошаљи коментар