Чари грчких острва

Мора, сунца и плажа – тога у Грчкој има у изобиљу, али савремени туриста је све захтевнији, хоће изазове. На оству Кос, близу турске обале, за туристе су отворили све што имају, па тако гости радо посећују фабрике меда и винарије. Медитеранске земље праве добра вина јер им клима иде наруку.

"Немамо вино за извоз. Не само да не извозимо, већ ниједан литар вина не оде са острва јер је све више туриста који током лета попију целу нашу производњу", истиче произвођач вина Василис Хаџимануил.

На острву су и ергеле коња. Осим у мањежу, туристи могу да јашу по целом острву. Посебан је доживљај обилазак ветрењача. Унутрашњост помало буди клаустрофобију, али туристи не пропуштају да их обиђу.

Археолошке ископине, остаци базилике, море – све на једном месту. Такав амбијент може да се види само у Грчкој.

На пола сата од Коса је острво Калимнос које је, за разлику од равничарског Коса, сав у камену. Некада је био познат по изроњавању сунђера, а данас по спортском пењању.

"Калимнос је светски познат по спортском пењању. У сваком тренутку на овим врлетима је чак 3.500 људи из целог света. Пењу се и деца, а има и старијих од 80 година", каже Јоргос Цацисмалис из Туристичке организације Калимноса.

Готово милион туриста из Србије летује у Грчкој и десети смо по броју долазака.

"Наша два народа су снажно повезана кроз читаву историју. Осећамо велику наклоност према вама и врло смо срећни што у тако великом броју долазите у Грчку", рекла је Софија Вазариду из Националне туристичке организације Грчке.

Егејска острва су последњих година имала велики проблем због неконтролисаног прилива избеглица, што је лоше утицало на туризам.

Тај проблем је решен. Отворени су кампови за избеглице које напуштају једном дневно, на неколико сати, у пратњи полиције, а са неких острва новопридошле избеглице одмах се шаљу даље, у Атину, одакле касније одлазе у западноевропске земље, које и јесу њихов крајњи циљ.