Родитељи ће преко интернета моћи да прате оцене деце

Е-дневник је пилот-пројекат Министарства просвете који ће кренути у 200 школа, а када се стекну услови биће уведен у свих 1.800 школа у Србији.

То је само један од пет сервиса у оквиру пројекта Е-просвета.

Касније је планирано да се уводи Е-лектира, виртуелни музеји, информациони систем за аналитику учења, национална платформа за израду, дистрибуцију и коришћење одобрених дигиталних, образовних садржаја.

Руководилац пројекта Е-просвета Бојан Радић каже да ће сервис Е-дневник омогућити наставницима, разредним старешинама и директорима школа да на брз, једноставан и поуздан начин воде евиденцију о ученицима.

"Како би се обезбедила већа објективност у оцењивању наставници могу да виде само оцене из свог, али не и из других предмета", рекао је Радић новинарима на представљању пројекта.

Све оцене ученика могу да виде директор школе и разредни старешина, а родитељи могу у сваком тренутку да приступе подацима из дневника, али само за своје дете.

Радић каже да ће родитељи морати да причекају мало да се систем ухода, па ће тек онда добити лозинке преко којих ће моћи да приступе подацима из дневника за своје дете.

"Психолози су нам тражили да се родитељима омогући да виде оцене са два дана закашњења, како би се дала могућност ученицима да сами саопште родитељима коју су оцену добили и објасне зашто је тако. Прихватили смо њихов захтев", објашњава Радић.

Усвојен је и предлог психолога да се о деци у Е-дневник бележе и похвале, што до сада није био случај.

Такође, директори ће у сваком тренутку моћи да виде како је рангирана њихова школа у односу на друге, а критеријуми у рангирању биће оцене, број изостанака и достигнућа на такмичењу.

Уколико се деси да наставник погреши оцену, мора да проследи захтев за измену оцене директору који то обавља.

У наредној фази, објашњава Радић, идеја је да се родитељима шаљу и СМС поруке о изостанцима деце са часа.

Радић каже да Е-дневник има највиши ниво заштите података, који се чувају на серверу у Србији, а обезбеђени су двадесетчетворочасовни физички надзор система, корисничка подршка и систем обука и помоћи корисницима.

Свака школа може да приступи само својим подацима, а остали нивои – школска управа, Министарство имају само бројчане, статистичке податке које им школе иначе шаљу.

Основне школе обухваћене пилот-пројектом водиће само електронски дневник, док ће средње школе у пројекту водити двоструку евиденцију, због законске регулативе.

Са пројектом се у Србији кренуло амбициозно док су комшије Хрвати били много опрезнији па су прве године у пројекат укључили само три школе, a друге године 29 школа. Наравно, имали су на располагању много више новца од Србије која пројекат финансира из донација.