Да ли медији помажу или штете жртвама породичног насиља?

О насиљу не треба ћутати, али ни говорити сензационалистички. Свака друга жена жртва насиља сматра да штампани медији пишу дискриминаторно и да траже скандал. Такво извештавање их углавном не мотивише да пријаве насиље. Помогло би, кажу, да медији истражују пропусте и злоупотребе надлежних и да причу испрате до краја.

"Извести се о томе да се тај случај десио, али ми не знамо шта се после тога десило, да ли је насилник одговарао, на који начин је жртва заштићена од стране система. Ако је одговарао, да ли је та казна пропорционална ономе што се десило. Оно што се дешава једном када га пријаве јесте врло често неадекватан одговор институција", каже Сања Павловић из Аутономног женског центра.

Недопустиво је и да медији открију идентитет жртве, кажу у Сигурној кући. Неретко то учине упркос договору са женом која се одважи да говори о насиљу.

"Онда њу наравно препозна њена околина, средина, насилник од кога је отишла и њој то ствара велике проблеме. Мислим да се непотребно пишу детаљи, неке интимне ствари које не треба износити у јавност, коментари, слике родитеља, родбине, комшија и тако даље", истиче Весна Станојевић, координаторка Сигурне куће.

"Може се рећи да стварност обилује извештавањем на један ријалити начин", тврди Драгана Бјелица из Удружења новинара Србије.

И поред тога, суд части Удружења новинара Србије у протеклих осам година није казнио ниједног новинара. Да реагују спречавају их сопствени прописи.

"Према тренутним правилима суд части само реагује на пријаве које дођу, било од других колега, било од грађанства. У будућности планирамо да суд части крене да сам реагује на случајеве", наводи Бјелица.

Приликом извештавања о убиству певачице Јелене Марјановић Савет за штампу је утврдио да је само током једног месеца у осам дневних листова 616 пута прекршен Новинарски кодекс. Али Савет може само морално да осуди. На Регулаторном телу за електронске медије је да предузме оштрије мере.

"РЕМ је посебна организација законом предвиђена од стране државе и њене одлуке су обавезујуће, на тај начин држава стоји иза сваке одлуке РЕМ-а. Може наравно и да привремено забрани објављивање медијског садржаја, а може чак и да одузме дозволу за рад", објашњава Мирко Мркић, професор Медијског права на Факултету за медије и комуникације.

"Имали смо прилике да стварно видимо на разним телевизијама насиља колико год хоћете", указује Станојевићева.

"Не знам ни шта бих рекла за РЕМ, да је време да почне да ради свој посао", наглашава Павловићева.

РЕМ одговора да његове стручне службе у својој евиденцији пријава у 2016. години нису уочиле притужбе на медије и новинаре због непрофесионалног и неетичког извештавања о женама жртвама насиља. У Савету за штампу кажу да немају евиденцију о таквим примерима.