Шабић: Заштита деце на интернету - да ли само уредбом?

Шабић је поводом најаве почетка рада "Националног контакт центра за безбедност деце на интернету", у писму које је упутио Министарству трговине, туризма и телекомуникација указао да је поменута Уредба без тражења његовог мишљења.

Такође, Шабић поставља питање да ли је примерено да се, у вези са тиме, пријаве са елементима кривичних дела подносе Министарству трговине, а не МУП-у или тужилаштву.

Повереник наглашава да не доводи у питање, већ управо наглашава значај предузимања адекватних мера од стране државе у сврху што веће безбедности деце на интернету.

"Међутим, управо имајући то виду сматра да је изузетно важно да се предузимању тих мера приступа максимално сериозно и одговорно, што подразумева поштовање Устава и закона, што мање ризика по правну сигурности и што мање додатне конфузије у иначе неконзистентном постојећем правном оквиру заштите података о личности", наводи се у писму.

Указује да, иако у Уредби то експлицитно није наведено, активности "Контакт центра" нужно подразумевају робусну обраду података о личности, посебно у делу који се тиче запремања пријава "путем електронског обрасца на веб сајту", у којем ће се извесно наћи и здравствени подаци и подаци о личности деце као жртава насиља, што су по закону нарочито осетљиви подаци чија је обрада дозвољена на основу пристанка лица у писменом облику и форми предвиђеној законом.

Међутим, актуелни Закон о заштити података о личности не познаје давање он-лајн сагласности путем конклудентних радњи, као експлицитног израза воље лица које на овај начин даје своје податке о личности, што је проблем на који је Повереник годинама указивао апелујући на неопходност хитног доношења новог закона, додао је Шабић.

Уредбом је Влада ставила Министарство трговине, туризма и телекомуникација у позицију Руковаоца података (у смислу ЗЗПЛ-а) и под окриљем дефинисане "међуресорске сарадње" прописала и кориснике тако прикупљених података, иако наведени Закон јасно прописује да корисник података може бити само неко ко је "законом или по пристанку лица овлашћен да користи податке".

Шабић наводи да Устав изричито предвиђа да се обрада података о личности уређује искључиво законом, а не актима ниже правне снаге, као и да постоји и одлука Уставног суда којом је потврђено да се само законом може уређивати прикупљање, држање и коришћење личних података.

"Није са тим у складу да Влада преузима улогу законодавца прописујући Уредбом више или другачије него што то пише у закону. Кад то ипак чини, то подразумева штетне последице, како на плану додатне правне несигурности, тако и на плану утрошка финансијских средстава резервисаних за имплементацију 'решења'", наводи се у писму.

Подсећа се, такође, да Уредба усвојена а да претходно, иако је по Пословнику то обавеза, није тражено мишљење Повереника.

"Да је то мишљење тражено, Повереник би већ тада указао на низ отворених питања", додао је Шабић.