Чувари руске традиције у Белој Цркви

У Партизанској улици број 52 чува се мали део велике Царске Русије. Успомене на пребегли кадетски корпус, који је бројао 2.500 људи, од заборава чува брачни пар Кастељанов, и сами потомци руских кадета.

"То је јединствени случај у свету да су школске установе са њиховим професорима, васпитачима, куварима емигрирале из Русије у Белу Цркву. Краљ Александар Карађорђевић је био заслужан за то, знао је каква то интелигенција долази из Русије", објашњава Владимир Кастељанов.

Њихове приче, фотографије, документа, писма, књиге, ордење, споменаре, са пажњом се, више од деценије, чувају у меморијалној руској соби.

"За мене лично највећу вредност представља кинжал – руски бодеж, који сам добио од мог оца", наводи Кастељанов.

Валентина је унука пуковника, уметника, професора, који је и осликао цео избеглички пут корпуса.

"У то доба било је проблематичо носити документа, па је мој отац сликао где год су стали да се одморе или преспавају", објашњава Кастељанова.

Данас осим језера, на туристичкој карти је и руска соба, руска црква, православно гробље. Долазе потомци кадета и туристи из Русије, Канаде, Тајланда, Америке, Венецуеле, Бразила, Аргентине, Аустралије, Француске.

"Неких 300-400 туриста долази првенствено да посети руску собу, да би пронашли у том музеју неки извор информација, нешто што је за њих битно из њихове прошлости", наводи Новица Јовановић, вршилац дужности директора Туристичке организације Бела Црква.

Осим 30 војника који су страдали у Првом светском рату, на белоцркванском гробљу сахрањено је и 650 руских кадета и њихових потомака. Међу њима и 19 руских генерала.

У Белој Цркви данас живи нешто више од 30 потомака руских кадета. Руски не говоре, али се по презименима препознају.