ХРВ о положају и заштити деце с инвалидитетом у Србији

У извештају "Мој сан је да одем одавде: Деца са инвалидитетом у српским установама", наводи се да је потребно учинити више да би се стало на пут рутинском смештају деце у државне установе, али и у циљу пружања подршке како би деца са инвалидитетом могла да живе са својим породицама или у окружењу које наликује породици.

Како се наводи, многа деца са инвалидитетом у Србији не живе са својим породицама, већ се шаљу у домове који су често удаљени од њихових породица и других људи.

У извештају се истиче и да многа деца са инвалидитетом у домовима не добијају неопходну негу, те да многи домови немају довољно запослених који би неговали сву децу и помагали им.

У тим домовима, према извештају, поједина деца цео дан проводе сама, доктори им преписују велике количине лекова како би их умирили, а понекад особље даје деци лекове, а да их претходно не пита или им каже какви су то лекови.

Према извештају, многа деца и младе особе са инвалидитетом у домовима не иду у школу и не добијају подршку у доношењу сопствених одлука.

Директорка за права особа са инвалидитетом при организацији ХРВ Шанта Рау Барига рекла је да та организација већ месецима ради у Србији и да су документовали доказе који се тичу живота деце у институцијама.

Наводећи да подржавају важне кораке и напредак који су учињени на том пољу, она је као добар пример навела да је успостављен систем хранитељства као алтернатива институционализације деце.

Према њеним речима, даљи кораци подразумевају успостављање система подршке породици.

"Србија је усвојила Закон о социјалној заштити који садржи одредбу којом се забрањује упућивање деце која имају мање од три године на смештај у установе, међутим упркос овом напретку ми смо забележили такве случајеве, а то нам потврдило и министарство задужено за социјална питања", рекла је Барига.

Приметила је, међутим, да влада и даље улаже у изградњу нових установа, упркос јавно преузетој обавези да ће такву праксу окончати и кренути у трансформацију тог процеса.

Према њеним речима, тренутно су услуге помоћи у заједницама ограничене, уколико оне уопште постоје.

Како је рекла, на јучерашњем је састанку ресорно министарство потврдило посвећеност трансформацији и враћању деце из институција у породице.

"Надамо се да ћемо видети истинске промене у месецима и година пред нама", рекла је Барига.

"Деца са инвалидитетом често изолована"

Истраживачица ХРВ Емина Ћеримовић навела је случајеве занемаривања и сегрегације у установама, чињеницу да већина такве деце у Србији има једног родитеља, те да медицински радници често саветују и охрабрују родитеље да сместе дете у установу тврдећи да је то најбоље што они могу да учине за њега.

Она наводи да су недостатак услуга у заједници, стигматизација и дискриминација деце са инвалидитетом други разлози због којих родитељи осећају да немају другог избора него да сместе дете у установу, па одатле и податак да 80 одсто деце која живе у установама у Србији чине управо деца са инвалидитетом.

У извештају се наводи, како је рекла Ћеримовићева, да су деца са вишеструким инвалидитетом често одвојена и изолована од друге деце, па су тако, рецимо, деца која не говоре и не ходају одвојена у посебна одељења у којима дане проведе у лежећем положају уз минималну интеракцију са другима.

"Мислимо да је забрињавајуће да је Србија уложила милионе евра у изградњу две нове институције а тај новац се могао искористити за деинституционализацију и премештај у заједнице. Само зграда у Шапцу је коштала 500.000 евра", рекла је Ћеримовићева.

Заменик Заштитника грађана Милош Јанковић каже да Србија мора да осмисли бољи концепт деинституционализације јер овај постојећи није добар.

"Није само реч о тим лицима него и о њиховим породицама. Не можемо се задовољити с тим да су породица нехумане, да оне њих неће. Не, него смо довели до тога да породице немају заиста објективне могућности да пруже подршку", истакао је Јанковић.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања саопштило је поводом извештаја Хјуман ратјс воча да Србија већ годинама улаже у установе социјалне заштите, стара се да живот оних који бораве у тим установама буде квалитетан и достојанствен и помаже породицама са децом са сметњама у развоју.