Скуп о одрживом развоју, планета шаље одговоре

Антић је, на конференцији у организацији "Колор Прес" групе под називом "Serbia Goes Green", истакао да морамо да се залажемо за добар ваздух, здраву воду и храну, који испуњавају све стандарде за које се залажемо.

Борба за планету је, према његовим речима, велика утамица и тешка борба у којој морамо сви дати допринос излазећи из клишеа да останемо само на паролама за одржавање скупова и предизборне кампање.

Антић је истакао да нема дилеме да су пре свега индустријски развој и развој цивилизације посебно у 20. веку довели до озбиљних поремећаја на нашој планети.

Он је додао да је планета почела да шаље одговоре, који су праћени значајним климатским промена, а, које изазивају померања у односу на оно на шта су људи навикли, као и до елементарних непогода.

Самит у Паризу, како је оценио, дао је нову енергију у потреби да се много више пажње посвети смањењу емисије, пре свега угљен-диоксида, борби против глобалног загревања, односно сузбијању негативних ефеката климатских промена.

Антић је констатовао да је протеклих деценија дошло до раста свести у најразвијенијим државама пре свега око потребе коришћена такозване зелене енергије, што се намеће свима нама.

Министар је указао да је зелена енергија неопходна, али уједно и скупа, али да је неодговорно поставити ствари да је она само скупа, јер имамо одговорност за генерације које долазе те је неопходно да направимо крупне кораке у правцу коришћења обновљивих извора енергије.

У овом тренутку, према Антићу, удео обновљивих извора енергије у укупној потрошњи је на 21 одсто, а до 2020.планирано је да се подигне на 27 процената, што је врло озбиљан циљ који је себи влада поставила.

"Ако Србија то реализује може за себе да каже да је ушла у ред озбиљних држава које питање за одговорним коришћењем енергије сагледавају на одговоран начин", нагласио је Антић.

Указао је да је протеклих година изграђено на стотине електрана из обновљивих извора капацитета од 63 мегавати.

"Пустили смо први ветропарк прошле године у погон са десетак мегавати снаге. То је био важан пројекат како би показали прве ветрењаче које се врте у Србији и да тим примером дамо додатну енергију за друге пројекте", рекао је Антић.

Истовремено је поручио да сви морамо да дамо допринос повећању удела зелене енергије, указујући да грађани већ сада плаћају таксу за ту врсту енергије од 45 до 50 динара месечно, а када се подигне удео зелене енергије и допринос ће расти.

Казао је да се очекује да ће се у Србији градити велики ветропаркови, који треба да направе капитални искорак ка достизању циља.

Такође је рекао да и јавни сектор учествује у томе, а као пример навео ЕПС који је предузео озбиљне кораке везано за инвестиције у обновљиве изворе енергије, развијајући пројекат снаге 60 мегавати, пре свега из енергије ветра и сунца.

Антић је навео да је укупан птенцијал зелене енергије у Србији на годишњем нивоу од 5,6 милиона тона екивалента нафте, што није довољно узимајући у обзир нашу потрошњу која је на данашњи дан на нивоу од око 10 милиона тона, са тендецнијом да ће наредних година расти.

"Налазимо се у овом тренутку међу државама које најнеефиксније троше енергију. Ако смањимо потрошњу енергије, а циљ је да то буде за десет процената и повећамо удео обновљиве направићемо важан корак за будућност живота у Србији, дати допринос свету", подвукао је Антић додајући да највећи допринос, међутим, морају дати највећи загађивачи.

Отварање поглавља 27 до краја године? 

Државни секретар у Министарству пољопривреде и заштите животне средине Стана Божовић рекла је да очекује ће отварање преговарачког поглавља 27, које се тиче животне средине и климатских промена, уследити до краја ове године и то без почетних услова.

"Србија је спремна да преговари са ЕУ за област животне средине и климатских промена почне одмах. Две године се припремамо за преговарачки процес и отавраење поглавља и успели смо да сектор животне средине преведемо из наслеђеног црвеног у зелено", подвукла је Божовић.

Најавила је да се очекује у наредне четири године потпуно усаглашавање са законодавством ЕУ и развој великих инфраструктурних пројеката, додајући да се у наредне две године планира почетак изградње инфрастрктурних пројеката у овој области вредне преко 500 милиона евра - у Нишу, Новом Саду, Крагујевцу и Београду.

Амбсадор Шведске у Београду Кристер Асп рекао је да је његова земља активан партнер Србији у области заштите животне средине, и да је за подршку пројеката до сада извођила 9,4 милиона евра.

Према његовим речима примена стандарда ЕУ из Поглавља 27 биће можда и један од најзахтевинијих изазова за Србију, подсећајући да се једна трећина правног споразума Уније тиче баш ове области.

Амбасадорка Индије Нариндер Чаухан пренела је искуства своје земље у области заштите животне средине, кроз уштеду енергије и већи удео обновљивих извора енергије у потрошњи.