Децу из српских домова често усвајају странци

Метју је полицијски детектив из Детроита, а његова супруга Кристин медицинска сестра. Хиљаде километара од Америке до Србије, кажу, нису им биле препрека да дођу у Београд и усвоје петогодишњу девојчицу.

"У самом почетку нисмо одмах изабрали Србију. Али када смо видели девојчицу која чека родитеље и све њене особине, одмах смо се одлучили да дођемо. Изабрали смо Србију само због мале, лепе, специфичне девојчице", каже Кристин Ван Рахпрост, усвојитељка.

Странци усвајају српску децу према нашим правилима, а њих диктира Породични закон. За разлику од домаћих усвојитеља, странци често узимају и децу са посебним потребама.

"Наш закон каже да ниједно дете не може да оде на међународно усвојење, ако претходно орган који одлучује о томе, а то је Центар за социјални рад, није исцрпео све могућности да му пронађе адекватне усвојитеље међу домаћим усвојитељима", каже Весна Текић психолошкиња - саветница у Министарству за рад и запошљавање.

А осим из домова за незбринуту децу, трећина малишана у стране земље одлази и из хранитељских породица. Без обзира на узраст, Србију не заборављају.

"Оно што је важно је то да хранитељска породица шаље поруку детету да га воле и да им је стало, али да га охрабрује да прихвати нову породицу јер су то сада 'родитељи за стално'", каже Добрила Грујић, директорка Центра за породични смештај и усвојење

"Они углавном имају једну кутију, и они то зову 'мемори бокс' у коју стављају успомене из Србије. И касније заједно са албумима и свим тим драгим стварима које су имали овде. И деца када постну свесна и када почну да разговарају о свом пореклу, онда они то отварају и гледају заједно", каже Зоран Поповић, локални представник "Хопскоч адаптинг ејџенси"

Према најновијим подацима, тренутно је 66 малишана на листи за међународно усвојење. Извештаји које добијају надлежни у Србији показују да се деца добро снађу и у иностранству, јер им је добра породица важна, ма колико километара она била далеко.