У Србији делује 58 криминалних група

Бројни параметри разврстали су криминалне групе у Србији на оне високог, средњег и ниског нивоа организованости.

Најмање је група високог нивоа - делују на националном и међународном нивоу. Тргују наркотицима, оружјем, одговорни су и за разбојништва, тешке крађе, прање новца. Просечна старост чланова је 40 година.

За разлику од њих, у групама средњег нивоа има и жена. Они делују на националном нивоу и у земљама у окружењу. Паралелно са кријумчарењем дроге баве се и недозвољеном трговином акцизним производима, разбојништвима, тешким крађама, кријумчарењем људи, просечна старост је око 38 година.

Истим кривичним делима, али на локалном нивоу, баве се групе ниског нивоа. Њихови припадници су још млађи, а сваки десети је странац.

"Ми интензивно већ радимо и пре него што су оне класификоване на овај начин ми смо оперативно покривали све групе које су потојале тако да ниједна нема такву снагу да ургози безбедност земљее", каже Срђан Пасквали, начелник Управе криминалистичке полције.

Све те групе су већ биле на удару полиције. Током прошле године Служба за борбу против организованог криминала поднела је 210 кривичних пријава против више од 400 особа.

У Србији су запленили више од 230 килограма наркотика, а с колегама у иностранству више од три и по тоне. Проблем је, кажу у полицији, што криминалне групе имају тенденцију јачања.

Дејан Ковачевић, начелник СБПОК каже да појам организованог криминала представља највећу претњу друштву и државном систему у целини с тендецијом јачања у правцу интернализације, односно међусобне сарадње организованих криминалних група и ван граница матичних држава, са јединственим циљем који представља стицање што већег богатства тј. акумулирање и убацивање прљавог новца у легалне токове. 

Све те податке МУП је сабрао у документу под називом Процена претње од тешког и организованог криминала.

"Свака информација која се налази у овом документу је поткрепљена неким папиром, информацијом ништа није дато одока", каже Срђан Пасквали.

У изради овог документа коришћене су информације из надлежних државних органа, невладиног сектора, цивилног друштва, стручне и академске јавности.