Радивојевићи против "беле куге"

Деветогодишњи Никола је најстарији и, природно, вођа те мале дружине – којој је сваки дан испуњен радошћу. Ни овце, ни коке, ни патке, ни препелице неће бити гладне и заборављене, јер је брига о њима малишанима задовољство, а упутства старијих, увек блага реч подршке. Тако је, у породици са шесторо деце, рад – и игра и забава.

Никола храни зеца, Немања препелице, Ангелина и Јована помажу баби, а Милош води пса. Ангелина каже да највише воли да чисти.

Под тим кровом, дечји смех надјачава све остало: поспаност због устајања у цик зоре, неуобичајено дуге радне дане, бриге због малих прихода и великих трошкова...

"Мислим да сам најсрећнији човек на свету. Тешко јесте, али када погледам њих шесторо, тешкоћа прође. Радим у фирми, после кад дођем кући радим, идем у њиву – нормално", каже отац Раде Радивојевић.

Мајка Снежана Радивојевић каже да имају све што им је важно, имају здравље, што им је најбитније.

И ко највише воли најмлађег брата, није лако утврдити.

У кући у којој је једино нежности и љубави у изобиљу, не чезне се за морем, које још нико од малишана није видео, телефонима и рачунарима.

"Моја деца немају компјутер, немају лаптоп, немају те ствари, али ја мислим да им то и не фали. Искрена да будем, мислим да им то уопште не фали", каже Снежана.

А деда добро памти села пуна деце, ред и правило да једни иду на високе школе а други остају на имању, да кућа не запусти.

"Мој отац је имао седам синова и пет кћерки. Сад се боље живи, а мање деце. Кажу, кошта дете. Ја не могу то да схватим, заиста. У Рогачици, овде, роде једно-двоје", каже деда Божидар Радивојевић.

Зато се Радивојевићима сви помало чуде. Изненађење су и за социјалне службе – па дечјег додатка за пето и шесто дете немају. А у њиховом дому среће је, ипак, више него тамо где је мера: три телевизора, два кућна љубимца и једно дете.