Архитектонске баријере инклузији на факултетима

Учитељски факултет, због провере говорних, музичких и физичких способности, нема уписаних, док је на Високој пословно- техничкој школи, у овој школској години, свега троје студената са хендикепом.

Никола Јовановић је студент треће године Високе пословно-техничке школе која се са инклузивним образовањем, попут већине у Србији, сусрела тек пре неколико година.

"Прихватили су ме сасвим нормално, једино је био преседан и за мене и за њих, што овде није било студената са инвалидитетом пре мене", каже студент Никола Јовановић.

Мада законски, за инклузивно образовање високошколаца сви предуслови постоје, неретко у пракси ситуација је другачија.

"Прва баријера са којом се они сусрећу јесте архитектонска недоступност и неприлагођавање литературе која не постоји на факултетима", истиче координаторка омладинских инклузивних политика Ивана Адамовић.

Извршни директор Удружења студената са хендикепом Милан Јанковић објашњава да се и ствари које се раде и које треба да допринесу развоју инклузивног друштва некада осећају као притисак.

Многобројне недоумице, али и недостатак средстава за реализацију пројеката израде прилазних рампи или специјалних лифтова, најчешћи су проблеми ефикасније примене инклузије на факултетима.

"До сада нисмо успели да реализујемо тај пројекат, нисмо нашли извор финансирања, међутим ми не одустајемо од тог пројекта", каже в. д. директора Високо пословне - техничке школе Ужице проф. Милош Јовановић.

До правих, по угледу на богати свет рађених, надлежни предлажу примењива и не тако скупа решења.

"Оно што сигурно можемо да урадимо, да много боље укључимо, родитеље, да боље укључимо студенте у доношење одлука у прављење нових закона", поручује министар просвете, науке и технолошког развоја Срђан Вербић.

Уз конкретна искуства, надају се, сваки решени проблем, корак је ближе ка успешној инклузији у школама и на факултетима.